Новац Клиничког центра обртала Прва банка

МЕНАЏМЕНТ ОД ФЗО ТРАЖИО САГЛАСНОСТ ЗА ПРОМЈЕНУ БУЏЕТСКОГ РАЧУНА
Новац Клиничког центра обртала Прва банка
Према извјештају ревизора, КЦЦГ је само за провизије прошле године Првој банци платио 156.000 еура, а утврђено је и да су трансакције извршаване најчешће када је провизија најскупља – од 14 до 16 сати


​​​​​Менаџмент Клиничког центра Црне Горе (КЦЦГ) од Фонда за здравствено осигурање тражио је сагласност за промјену буџетског рачуна, тачније, да новац највеће здравствене установе више не циркулише преко рачуна Прве банке.

Банка чије услуге је најчешће користио КЦЦГ, у већинском је власништву Аца Ђукановића, брата предсједника државе Мила Ђукановића.

Одлуку о промјени банке у којој КЦЦГ има буџетски рачун директорица те здравствене установе Љиљана Радуловић донијела је након извјештаја екстерног ревизора – да готово читав промет иде преко те банке, али и да је више од пола новца на рачунима у Ђукановићевој банци.

Према извјештају ревизора, у који су “Вијести” имале увид, КЦЦГ је само за провизије прошле године тој банци платио 156.000 еура, а утврђено је и да су трансакције извршаване најчешће у времену када је провизија најскупља – од 14 до 16 сати.

Преко те банке прошле године циркулисало је више од 45 милиона еура новца Клиничког центра.

“КЦЦГ је од Фонда тражио сагласност за промјену буџетског рачуна, који ће се извршити на бази одабира најбоље понуде добијене од пословних или комерцијалних банака”, казали су из те здравствене установе.

У извјештају ревизора пише да је КЦЦГ 31. децембра 2020. године имао шест активних унутрашњих рачуна за плаћање код комерцијалних банака у Црној Гори.

Анализом трошкова насталих као посљедица банкарских трансакција – плаћање, провизија, одржавање рачуна… утврђено је да су од тих шест рачуна по два у Првој и Црногорској комерцијалној банци (ЦКБ), а по један у Хипотекарној (ХБ) и НЛБ банци.

Посљедњег дана прошле године КЦЦГ је имао укупно 1.692.579,72 еура на рачунима у пословним банкама Црне Горе.

Анализом рачуна код свих банака, установљено је да је на рачунима у Првој банци 903.296,58 еура, у НЛБ-у 547.920,10 еура, у ХБ 80.389,13 еура и 160.973,91 еуро на рачунима у ЦКБ-у.

“Више од половине средстава која су расположива на жиро-рачунима – 53 одсто, налази се на рачунима у Првој банци, значајан дио средстава (32 одсто) налази се у НЛБ банци, док је укупно 15 одсто расположивих средстава распоређено на рачунима у ЦКБ (10 одсто) и ХБ – 5 одсто”, пише у извјештају.

Ревизори су закључили и да се у ранијем периоду нико није бавио анализом ризика, као и да нијесу са пословним банкама посебно уговарали тарифе за велике промете.

“То је било нужно, јер само за плате запослених преко банака уплати се више од 30 милиона еура. У таквим ситуацијама нужно је уговарати посебне тарифе, а првенствено, потребно је урадити анализу ризика и провјерити рејтинг банке”, објашњава саговорник из КЦЦГ.

У извјештају ревизора пише и да је, на основу табеле промета по банкама, евидентно да скоро цјелокупан промет иде преко Прве банке:

“Која у укупном промету партиципира са 94 одсто на дуговној и 95,4 одсто на потражној страни”.

У новцу, то је само за прошлу годину 46.375.782,42 еура на дуговној и 45.472.485,84 еура на потражној страни, а Клинички центар укупно је имао промет 49.332.747,30 еура на дуговној и 47.640.167,58 на потражној страни.

“Посљеднично, износ провизије који је око 156.000 еура јесте трошак настао по основу пословања са поменутом банком. У финансијским анализама постоји одређена вјероватноћа да код оваквих случајева постоје различите могућности, зависно од тога у ком дијелу дана су, примјера ради, рађена плаћања рачуна, с обзиром на то да пословне банке имају три тарифе које се различито наплаћују, зависно у ком дијелу дана се врше плаћања. Најскупља од свих тарифа је она трећа, која важи за плаћања од 14 до 16 часова током дана. Анализом временског интервала у ком су вршена плаћања, могуће је, можда, у будућности остварити одређене уштеде”, пише у извјештају.

Ревизори су након анализе промета написали да их све то упућује на питање да ли се и ко у финансијском сектору КЦЦГ бави анализом ризика и уговарају ли се са пословним банкама тарифе за велике промете.

“До закључења овог извјештаја нисмо дошли у посјед таквог документа, а логично би било да такав документ постоји, с обзиром на то да је позитивна пракса да се за виоке износе плаћања уговарају посебне тарифе, које су ниже од стандардних”.

Констатовали су и да у таквом начину пословања нема дисперзије, наводећи колико је опасно то што је огроман дио средстава сконцентрисан само на једну банку – евентуалним финансијским крахом Прве банке КЦЦГ би макар на одређени период остао без комплетног новца којим располаже у том тренутку.

Vijesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest