Новак Аџић
Потписивање Темељног уговора између Црне Горе и Српске православне цркве обавијено је велом тајни. Поред премијера Здравка Кривокапића и патријарха српског Порфирија, тај документ до сада нико није видио, чак ни странке које чине владајућу коалицију. Како је најављено, Темељни уговор ће умјесто са Митрополијом црногорско-приморском, како је захтијевао покојни митрополит Амфилохије, бити потписан са патријархом српским Порфиријем. Магистар, правник и историчар, докторанд историјских наука Новак Аџић сматра да се уговор са Српском православном црквом не би смио потписати, јер представља озваничење свих одлука Подгоричке скупштине и СПЦ доводи у монополски положај у Црној Гори у односу на Црногорску православну цркву. Поред тога, тај уговор је окупаторски, и сва културно-историјска баштина Црне Горе би припала СПЦ, са сједиштем у Београду.
Градски портал: Како видите покушај актуелне власти да стави у правни оквир Српску православну цркву у Црној Гори?
Аџић: Црногорска јавност, научни и стручни кругови, не знају садржину текста тог уговора. Нико не зна што пише у тајно припреманом документу, који припрема врх актуелне власти, на челу са премијером Кривокапићем, и актуелним министром правде, људских и мањинских права Владимиром Лепосавићем. Не знам што пише у том уговору, али знам што су историјске и правне чињенице.
Градски портал: Шта нам сугеришу историјске чињенице?
Аџић: На основу историјских, непобитних докумената, констатујем да је СПЦ у Црној Гори установљена након бесправног, неуставног и нелегитимног укидања самосталне црногорске државе 1918. године. Црногорски двор и влада у егзилу никада нијесу дали сагласност да се изврши чин уједињења до тада уставно и законски дефинисане вјековима аутокефалне Црногорске православне цркве са СПЦ. Напротив, томе су се изричито супротставили. Након што нам је бесправно уништена флагрантним међународним злочином 1918. године, ЦПЦ је укинута 1920. године, на темељу одлука Подгоричке скупштине и то на неканонски начин. Први пут је СПЦ у Црној Гори уведена 1920. године, након декрета којим је регент Александар Карађорђевић установио јединствену СПЦ на простору краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Са становишта државног и канонског права, Митрополија црногорско-приморска СПЦ не постоји до 1929. године, све док влада краљевине Југославије није донијела закон о СПЦ. Тек тада је установљена Митрополија црногорско-приморска СПЦ, као њена епархија на простору тадашње Зетске бановине, будући да је Црна Гора била укинута. Двије године касније, 1931. године, донијет је Устав СПЦ, који је то стање и са становишта српске цркве озаконио у погледу њеног устројства. Устав СПЦ из 1931. године доживио је промјене и допуне 1957, а затим и 1985. године.
Градски портал: То значи да Српска православна црква у Црној Гори нема вишевјековни континуитет, на који се њени представници позивају и на чему заснивају своје право над духовношћу Црне Горе?
Аџић: СПЦ је узурпаторска и окупаторска институција, насилно уведена након анексије Црне Горе 1918. године, и нема говора о њеном вишевјековном историјском континуитету у Црној Гори. Закључивање Темељног уговора са СПЦ било би с једне стране акт легализације не само пакта са окупатором него легализације насилне анексије и окупације Црне Горе спроведене 1918. године. Зато сам изричито против закључивања Темељног уговора са СПЦ, јер је она страна, импортована институција у Црној Гори, уведена фактички 1920. године, а формално 1929. године, када је већ нестала Црна Гора. Очигледно да ће актуелна влада тај посао завршити уз пуну сагласност њених конституената, који или не знају ништа о историјским чињеницама, или свјесно обмањују црногорску јавност.
Градски портал: Сматрате да не би требало потписивати уговор са СПЦ, без обзира на његову садржину, јер ће служити као потврда Подгоричке скупштине?
Аџић: Без обзира на то што немам текст уговора који се најављује, мислим да то не би требало урадити. Очигледно је, међутим, да ће ова влада урадити замишљено, и тиме нанијети далекосежну штету Црној Гори, легализујући акт окупације и анексије Црне Горе из 1918. године. Најзад, овим ће се индиректно дерогирати одлуке црногорског парламента од прије неколико година, којима су поништене одлуке Подгоричке скупштине.
Градски портал: Шта међународно право каже о оваквом уговору, будући да га Црна Гора потписује са организацијом друге државе?
Аџић: Са становишта међународног права, закључивање овог уговора требало би да има међудржавни карактер. Међутим, СПЦ није исто што и Ватикан, односно Света столица, са којом је Црна Гора раније закључила пуноправно уговор и на тај начин регулисала статус, односно положај Католичке цркве у Црној Гори. Ватикан је субјект међународног права, истовремено духовна и свјетовна држава. СПЦ то није; она није субјект међународног права, она је институција која дјелује у Србији. Њене епархије у Црној Гори – Митрополија црногорско-приморска, Будимљанско-никшићка и друге, немају аутономно право, јер је МЦП по Уставу и закону СПЦ, односно Српске патријаршије, са сједиштем у Београду, саставни дио јединственог бића СПЦ. Ова издајничка, клеронационалистичка, црквењачка и Београду потчињена влада очито ће потписати Темељни уговор са СПЦ, чиме ће се додатно оснажити новоусвојени Закон о слободи вјероисповијести. Цјелокупна историја Црне Горе, културно-историјско насљеђе предаће се у власништво Београду, и СПЦ ће постати титулар права својине над културно-историјском баштином Црне Горе, црногорског народа и грађана, што је стекла у грађанском и стварном праву: силом, преваром и узурпацијом овлашћења, односно начином рес оццупанди, то јест окупацијом.
Градски портал: Да ли то значи да је потпуно неважно ко потписује уговор у име Српске православне цркве?
Аџић: Са становишта Црне Горе потпуно је неважно да ли ће уговор бити потписан са актуелним патријархом СПЦ Порфиријем или са представницима МЦП или епархије Будимљанско-никшићке. Потписивањем уговора, СПЦ потврђује чињеницу да је побиједила клеронационалистичка политика и да је Влада Црне Горе пристала на духовну и историјску окупацију Црне Горе и свог насљеђа, те закључује уговор са окупационом институцијом установљеном након 1918. године. Разумијем што је било 2006. године, разумијем да је интерним актима СПЦ установљен Епископски савјет и да је тада требало да се зове Православна црква у Црној Гори. Суштински, то је потпуно неважно, јер МЦП, колико год била аутономна, због дјеловања њеног покојног митрополита, првојерарха Амфилохија Радовића, није била суверена у одлучивању, већ је морала добити сагласност од самог центра патријаршије и њених органа у Београду, од самог патријарха, Светог архијерејског синода, Светог архијерејског сабора и других, као саставних дјелова великосрпске институције која жели да асимилује црногорски народ.
Градски портал: Гојко Перовић је за Градски портал казао да је по његовом мишљењу легитимно да се уговор потпише са Београдом.
Аџић: Јасно је да Александар Вучић преко патријарха Порфирија жели да успостави политичку, идеолошку и другу националну контролу над Црном Гором и да жели да натјера ову слабашну и јадну Владу Црне Горе, на челу са Здравком Кривокапићем, да закључи уговор са СПЦ, чије је сједиште у Београду. Наравно, све то науштрб историје Црне Горе и њених виталних државних и националних интереса. Немам ништа против постојања СПЦ у Црној Гори, напротив. Ипак, она мора испунити фундаменталне услове: да буде регистрована у Црној Гори, да постане дио правног поретка у Црној Гори. Међутим, она нити је једно, нити друго.
Градски портал: Шта је?
Аџић: То је институција која никада није признала постојање независне Црне Горе, црногорске нације и црногорског идентитета, већ перманентно ради у функцији асимилације Црногораца. Јасно је да је то акт којим они желе да наметну увезену, страну, окупационо-узурпаторску институцију и уведу је у Црну Гору као пуноправни субјект, кршећи сва начела међународног и канонског права.
Градски портал: Да ли Црна Гора има могућност да се у правном процесу одбрани од овакве замисли њене владе?
Аџић: То је комплексно питање. Након што су министар правде Лепосавић и актуелна влада, уз подршку Дритана Абазовића, омогућили да се усвоји нови закон о слободи вјероисповијести, чиме се етаблира њен монополистички положај у Црној Гори, легализује стање окупације, СПЦ се сада уводи у правно-политички поредак, у институционални поредак и друштвени систем Црне Горе као легална и легитимна институција. Историјски, правно, чак и политички је неприхватљиво. Требало би питати актуелну владу хоће ли и када намјерава закључити уговор и са Црногорском православном црквом. И што ћемо са хиљадама црногорских вјерника и поштовалаца црногорске цркве који не припадају СПЦ? Што ћемо са њиховим фундаменталним правима која се тичу члана 9 Европске конвенције о људским правима и слободама, а који се односе на слободу вјероисповијести и савјести? Ово је још један акт дискриминације. Квислиншка влада Црне Горе ће урадити посао који ће бити против Црне Горе и њених фундаменталних виталних државних и националних интереса.
Градски портал: Намјера премијера Црне Горе је да СПЦ добије монополски положај, науштрб ЦПЦ и Црногораца, да ли то хоћете да кажете?
Аџић: Наравно, будућег митрополита МЦП СПЦ неће бирати вјерници у Црној Гори, него ће га бирати Синод и Сабор СПЦ у Београду. Понављам, ако би се закључио тај уговор, а то је очигледна намјера актуелне Владе Црне Горе, била би то легализација окупације и узурпације и успостављање монополистичког, привилегованог положаја у односу на православне вјернике ЦПЦ и негирање фундаменталних права оних грађана који су вјерници или поштоваоци цркве, а који не припадају СПЦ. Њихов је циљ да СПЦ у Црној Гори буде покривена међународним уговором, што ће и бити ако га потпише Порфирије. Он има право на то по Уставу СПЦ, МЦП нема право да то уради. То би онда била будућа међународна обавеза Црне Горе, чиме СПЦ остварује свој циљ: да се призна њена окупација као редовно правно стање.
Извор: градски.ме