РЕАКЦИЈЕ НА НОВИ ПАКЕТ ПОДРШКЕ ГРАЂАНИМА И ПРИВРЕДИ
Нове мјере корисне, а чека се још помоћи
Уније послодаваца задовољна јер је Влада уважила већину њихових предлога, очекују да прихвате и остале сугестије. Милатовић најавио “други дио првог пакета мјера ове Владе” најкасније до краја марта, гдје је и кредитна подршка ИРФ-а
Унија послодаваца (УПЦГ) је задовољна новим пакетом антикризних мјера јер је прихваћен значајан број њихових предлога, а очекују да ће у наредном периоду бити прихваћене и остале сугестије.
Влада ће сјутра усвојити нови пакет мјера, а већ су познате јер их је објавила Агенција за заштиту конкуренције која их је оцијенила законитим. Пакет је укупно вриједан 163 милиона еура.
Из Привредне коморе (ПКЦГ) су казали да ће свој став о новом пакету мјера помоћи саопштити када га Влада званично представи.
“Ово је наш први антикризни корак једног већег пакета подршке грађанима и привреди”, поручио је министар економског развоја Јаков Милатовић.
Он је најавио да ће најкасније до краја првог квартала (крај марта) имати “други дио првог пакета мјера ове Владе”, а то ће бити кредитна подршка државног ИРФ-а.
Социјални партнери су након јучерашње сједнице предсједништва Социјалног савјета у заједничком саопштењу оцијенили позитивно пакет помоћи.
Пакет
Поједине мјере су издашније него у претходним пакетима, код одређених су проширене категорије угрожених, а неке се настављају.
За субвенције зарада у привреди је предвиђено 22 милиона еура за јануар, фебруар и март, проширене су угрожене дјелатности и повећан је износ на 100 одсто минималне зараде (222 еура) за све. Одложиће се и репрограм плаћања пореза и доприноса у износу од 120 милиона, услов за обавезну ПДВ регистрацију се повећава са 18.000 еура на 30.000 еура, скраћује се рок за повраћај ПДВ-а са 60 на 30 дана, обезбјеђује се пола милиона за привреднике из угрожених дјелатности за покриће трошкова фискализације, значајније су пореске олакшице за нова запошљавања… Биће нижа цијена закупа морског добра и пословних простора у државном власништву, обезбјеђују се ваучери од 200 еура за просвјетне и здравствене раднике за туристичке услуге. Мјерама се обезбјеђују накнаде од по 50 и 100 еура за незапослене, кориснике социјалне помоћи и пензионере са примањем испод минималне плате (222 еура), односно укупно за око 100 хиљада грађана.
Да буде прецизна примјена мјера
Из УПЦГ су оцијенили позитивним то што су одређена рјешења креирана уз уважавање раније исказаних захтјева привреде, односно захтјева који су послодавци доставили извршној власти крајем децембра прошле године.
“Очекивана помоћ треба да омогући континуитет и одрживост пословања и очување радних мјеста. С аспекта утицаја на привреду, то значи да економске мјере Владе морају бити благовремене и прецизно дефинисане, како би се избјегли негативни сценарији, на примјер гашење предузећа или отпуштање запослених, и избјегле евентуалне грешке у тумачењу и одређени пропусти у примјени који су се раније дешавали као што су кашњења у исплати субвенција и поред уредно поднијетог захтјева од привредног субјекта”, саопштили су у УПЦГ на чијем челу је Предраг Митровић, који је јуче изабран за предсједника Социјалног савјета.
Потпредсједници у наредних годину биће министар Милатовић и генерални секретар Савеза синдиката Душко Зарубица.
Повећан број сектора који се сматрају угроженима, субвенције за плате свима 100 одсто минималне зараде (222 еура), једнократне накнаде ће добити скоро 100 хиљада грађана, значајнија подршка новом запошљавању…
УПЦГ радује што им је прихваћен предлог о повећању лимита оствареног промета као услова за обавезну ПДВ регистрацију са 18.000 еура на 30.000 еура што је, како су истакли, значајно за предузетнике и микро предузећа чији је опстанак на тржишту тренутно најугроженији. Позитивним оцјењују и најављене олакшице за скраћења рока за повраћај ПДВ-а са 60 на 30 дана, као и субвенције за зараде.
Шта је добро
“Иако недостају прецизније информације о томе на које категорије угрожених привредника се ова мјера односи, очекујемо да ће бити уважен захтјев да се субвенције у висини 100 одсто минималне зараде омогуће предузетницима и компанијама којима је приход у 2020. години опао за 30 одсто или више односу на 2019. због епидемије и привремених мјера НКТ-а. Добро је што су новим пакетом подршке Владе предвиђене субвенције за успостављање система за електронску фискализацију, на што смо указали. Свјесни да пројекат фискализације носи трошкове који су врло оптерећујући за значајан број предузетника, микро и малих предузећа, остаје нам да с њима додатно продискутујемо и висину најављене једнократне подршке”, навели су из УПЦГ.
Из те организације су казали да, када је ријеч о сектору туризма, Влада је најавом мјера о умањењу годишње накнаде за коришћење морског добра показала да има разумијевања за потребе привреде, али и спремност да их рјешава у оквирима могућег.
Они подсјећају на предлог УПЦГ да се угоститељи ослободе плаћања локалних комуналних такси и накнада, као и накнада за коришћење привремених објеката у зони морског добра на годишњем нивоу. Очекује да Влада у наредном периоду усвоји и њихов предлог о одложеном плаћању царине и ПДВ-а при увозу на 90 дана, као континуирану мјеру која ће се спроводити у циклусима до нормализације привредних и новчаних токова.
Из дијела партија опозиције су јуче оцијенили да пакет није довољан већ да је требало да буде издашнији, а из власти га углавном оцјењују позитивно.
Мијењати пореске законе, обезбиједити повољније кредите, значајније подржати туризам
Некадашњи предсједник скупштинског Одбора за економију и финансије, Александар Дамјановић за “Вијести” је казао да најављене мјере подршке привреди и грађанима су добродошле, имајући у виду продужену пандемију и све веће посљедице на укупну привредну дјелатност.
Он је оцијенио да се овај пакет не може називати четвртим јер се на тај начин даје пун легитимите ‘трећем пакету’ подршке у режији бивше власти који се није ни примијенио, нити је био у служби отклањања посљедица пандемије, већ предизборног политичког маркетинга претходне Владе.
“Оно што пада у очи је да Влада још не излази са снажном законодавном иницијативом гдје би се, прије свега, кроз измјене и допуне пореских закона, закона у области државне помоћи, социјалне и дјечије заштите и друго, створиле озбиљне претпоставке за још снажнију ефективнију подршку најрањивијем дијелу популације и угроженијим привредним дјелатностима”, казао је Дамјановић.
Додаје да је, уз најаву субвенција и једнократне финансијске подршке, одређених пореских олакшица, као и смањење обавеза привредних субјеката према држави што су добро циљане мјере, значајно је, али недовољно и увођење туристичких ваучера. Дамјановић каже да је због приближавања туристичке сезоне потребно још снажније подржати ову дјелатност, јер ће и остале државе у окружењу снажно подржати своју туристичку привреду у борби за дио глобалне тражње.
“За очекивати је да се анализирају ефекти досадашње подршке од стране финансијског сектора и да се на бази анализираних ефеката припреме, у сарадњи са Централном банком, додатне мјере подршке према привреди и грађанима, не само од стране ИРФ-а, већ и пословних банака. У том сектору има довољно простора за разне видове финансијске подршке, посебно када се она упореди са подршком коју је финансијски сектор држава окружења и ЕУ пружио својим грађанима и привреди”, истакао је Дамјановић.
Милатовић: Износ за субвенције већи за 40 одсто
Милатовић је нагласио да су проширили листу угрожених категорија у привреди које ће добијати субвенције за зараде запослених, као и да је повећан износ – убудуће ће то за све бити 100 одсто минималне зараде (222 еура). Предвиђене су за јануар, фебруар и март.
“Мјесечне субвенције су до сада биле на нивоу од око 4,5 милиона еура због ужег опсега дјелатности, а од сада ће бити седам милиона мјесечно, што је повећање од 40 одсто”, рекао је Милатовић у емисији “Рефлектор” ТВ Вијести.
Указао је да ће више грађана добити једнократну помоћ него досад, као и да је издашнија.
Издвојио је, између осталог, и већу подршку новом запошљавању у 2021, преко бироа рада, уз субвенције државе од 90 одсто пореза и доприносе у односу на просјечну бруто зараду (784 еура), 60 одсто у 2022. и 30 одсто у 2023.
Vijesti