Нове препоруке СЗО потпуно супротне од претходних!

Вријеме читања 3 минута

Извор: Интермагазин

Пре само месец дана званичници Светске здравствене организације чврсто су стајали на становишту да је затварање једини начин одбране од вируса корона. Сада кажу да треба учити од Шведске, земље која се никада није затворила. Како је дошло до великог преокрета да и СЗО хвали шведски модел који није примењен нигде у Европи, али ни широм света?

Делимично због тога што јој Устав не дозвољава проглашење ванредног стања, осим у ратним условима, левичарска шведска влада одлучила се да у борби против епидемије вируса корона од својих грађана само затражи да буду разборити и да се придржавају социјалне дистанце. Ресторани и друге компаније, као и школе и игралишта нису затворени, мада је шведска економија претрпела одређене штете.

Преокрет — уместо затварања СЗО препоручује „шведски модел“

Шведски модел борбе против епидемије сада препоручује и др Мајк Рајан, извршни директор СЗО за ванредне ситуације. Он у шведском моделу види „лекције које треба научити“ и наглашава ослањање шведских власти на „способност и спремност грађана да спроведу самоодрицање и саморегулисање“.

Ипак, да је тај модел за пример другима, не говоре и подаци. У Шведској која броји око 10 милиона становника, преминуло је око 2.600 људи од вируса корона и смртност је знатно већа него у земљама које је окружују. Тако је у Норвешкој умрло 210 људи од 5,4 милиона становника, у Данској 452 од 5,8 милиона, а у Финској 211 од 5,5 милиона. Како то да СЗО, онда, позива остале да се угледају на Шведску?

Културолошке разлике до сада нису дозвољавале увођење шведског модела свуда

Шведска је културолошки друга средина у односу на друге делове света, објашњава епидемиолог др Зоран Радовановић, говорећи о оправданости увођења шведског модела у другим земљама.

„Они су људи који имају поверења у систем, поштују ауторитете, локалне, па здравствене власти и када им се пренесе порука о физичкој раздвојености и о мерама како да сачувају здравље, они то прихватају. У многим другим деловима света то не иде“, каже он.

Шведска је као богата земља имала тестове и спроводила је масовно тестирање, што је био најбољи модел на почетку пандемије, захваљујући интензивном тестирању, према Радовановићевим речима, добро су прошли и Сингапур, Јужна Кореја, Тајван и Хонг Конг. Оболели су бивали изоловани, а њихове контакте стављали су у карантин, при томе нису наметали много забрана.

Од карантина до апела на савест популације

Посебна пажња у Шведској је поклоњена старијој популацији и старачким домовима, а све остало остављено је, како Радовановић каже, савести популације. Оваквом приступу приближава се и остатак света. Лекције у протеклих неколико месеци су научене и тренутно је повољнија клима и у другим земљама да се, уместо затварању у карантин, окрену апелима становништву.

„Код нас, ако бисмо имали још један талас епидемије, а вероватно ће га бити, ако не пре јесени, онда у позну јесен, привреда не би издржала да живот опет стане на шест или више недеља. То би било погубно. Дакле, и ми ћемо, у том наредном таласу, вероватно ићи на апеловање, на позивање на разум, на савест, а много мање на забране, јер је то сувише скупо“, сматра Радовановић.

Шведске суседе би тек могла да погоди већа смртност

Смртност у Шведској, у односу на окружење, тренутно јесте већа пет до шест пута, с обзиром да Шведска има дупло више становника од Норвешке, Данске и Финске, али, како Радовановић каже, Швеђани су прегурали најгоре.

„Вероватно ће се наредних месеци, наредне сезоне у тим другим земљама много више умирати него у Шведској. Они су добрим делом протутњали кроз најгоре. Још нису рађени тестови колика је прокуженост кроз популацију, али ако су Швеђани успели по цену више умрлих да подигну колективни имунитет више од осталих, онда ће остале да чека то исто — да број умрлих достигне шведски“, констатује он.

СЗО тражи излазну стратегију

У почетку пандемије, СЗО је морала да препоручује забране. Међутим, сада се већ увиђа колике су економске штете. Друго, увиђа се да ће болест остати са нама, упркос уверењима да ће вирус нестати у кратком року. Једногодишње или двогодишње блокирање живота је немогуће.

„СЗО тражи излазну стратегију, како изаћи из овог првог таласа, јер у многим земљама он углавном пролази. Сад, шта даље? Постепено се вратити нормалном животу и са искуством које имамо, они рачунају да је популација много свеснија и да ће прихватити оно што власти нуде“, закључује Радовановић.

(Спутњик)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest