Успјешна промоција новог романа Милике Војиновића, члана УКЦГ, “Ђавоље ткање”, одржана је у мултимедијалној сали КИЦ-а “Будо Томовић” у Подгорици. О роману су говорили књижевници и књижевни критичари, проф. др Драган Копривица и Милица Бакрач, а вече је водила и читала одломке из романа пјесникиња Данијела Јовановић.
Војиновић је рођен 1949. у Загребцу, на десној обали Таре; на Филозофском факултету у Сарајеву завршио је студије психологије и постдипломске из филозофије. Радни вијек је провео као професор у Мојковцу и Смедереву, а објавио десет књига; посебно вриједна су му два посљедња романа, “Ујутро ћемо бити вјечност” и “Ђавоље ткање”.
Копривица је истакао да је Војиновић у Црној Гори најбољи од још недовољно познатих савемених писаца, и да је новим романом показао завидно умијеће, уз слике прошлости и снажну ретроспективу страдања нашег народа под чизмом аутроугарске војске, уз трагедије на ширем фону, све до појединачних кобних судбина у колоплету несрећа које су сустизале једна другу. По оцјени Копривице, аутор је у маниру искусног романописца показао судар историје и човјека, уз антиратне поруке, саопштене увјерљиво, кроз мозаик трагедија такозваних малих људи, захваћених вихором ратних збивања.
Милица Бакрач је указала на богатство значења наслова „Ђавоље ткање“ наводећи да је ријеч и о Божјем ткању, јер су у књизи исписане трагичне људске судбине, посебно кроз судбине жене и мајке у црногорском сурово патријархалном друштву, због чега су се дешавала и чедоморства. Нагласила је и да је наш народ одувијек био осуђен на страдања „од свакојаке чизме. Страдао је физички, биолошки, нестајале би у страшним погромима непрегледне генерације у само једном трену. Тим биљегом осјенчени су и ликови романа Војиновића.“ Притом је истакла и свеприсутни мотив шуме у роману, која је одувијек била симбол и темељ бића сеоског живља, његов почетак и крај, што је аутор успјешно препознао у „Ђавољем ткању“.