Ново поскупљење брашна: Могућ раст цијене хљеба

Само три дана након што су почеле да важе нове цијене хљеба, пекари су од млинара и увозника добили нове, значајно више цијене брашна

Пшенично хљебно брашно поново је поскупјело на регионалном тржишту током ове седмице, а црногорски пекари су од увозника и добављача добиле нове цијене које су уваћане за око 15 одсто, што ће значити могуће ново поскупљење хљеба и пекарских производа, сазнају Вијести.

Ово ново поскупљење брашна, пето у посљедњих пола године, десило се таман када су пекари, након преговорима са трговцима и Владом крајем децембра,повећали цијене основне врсте хљеба од 500 до 600 грама на 65 центи а која је почела да важи од 10. јануара.

Ново поскупљење је у потпуности пореметило договорени износ маржи, односно поништило зараду пекара.

Главни разлог за ново поскупљење, како преносе Вијести, поред константног раста цијена пшенице, јесте повећање цијена електричне енргије у региону и за 40 одсто за групе потрошача у којима се налазе млинови за житарице.

Млинари су затим те веће трошкове прелили на цијене брашна и својим купцима доставили нове цијене.

Велепродајна цијена вреће пшеничног брашна тип-500 од 25 килограма прије Нове године износила је 10 еура, док би према новом цијеновнику она износила 11,6 еура.

Односно, килограм брашна у велепродаји је повећан са 40,6 на 46,6 центи. Тако да би нова цијена векне хљеба требало да износи 70 центи, да би пекари покрили трошкове уз минималну зараду.

Нова малопродајна цијена вреће од 25 килограма овог типа брашна, повећана је на око 13 еура, односно на 52 цента по килограму.

Пекари су већ јуче почели нове међусобне консултације и анализе нових цијена и тржишта, а вјероватно ће поново тражити преговоре са трговцима и Владом. Досадашњи проблем је био тај што на тржишту цијене брашна и енергената расту брже него што они успију да се договоре, преносе Вијести.

Из Продуктне берзе у Новом Саду, највећег регионалног тржишта житарица и уљарица, у својој анализи од прије неколико дана за Вијести су саопштили да ће цијене пшенице остати на рекордно високом износу све до наредне жетве на љето ове године. Тада би се могао очекивати пад цијена али само уколико глабални приноси житарица буду већи него претходних година.

Цијене житарица, уљарица и сточне хране константно расту већ од краја 2020. године због ниских приноса широм свијета услијед суша током 2020. и 2021. године.

Посљедњих мјесеци додатни разлог за раст цијена је и тај што Кина купује значајне веће количине житарица и уљарица на берзама у Европи и Америци, него што је то радила претходних година.

Нови проблем је што су сада цијене електричне енргије за индустријске млинове значајно повећане услијед енергетске кризе у региону и Европи, а важиће до краја ове године.

Због повећања цијена брашна током прољећа прошле године Влада је у јулу донијела уредбу којом је одредила максималну цијену векне основне врсте хљеба на 50 центи.

Уредба је важила до 31. децембра, а у међувремену су цијене брашна повећане за више од 40 одсто. Због тога су пекари били у значајном губитку.

Влада је крајем децембра одлучила да више не продужава уредбу о ограничавању цијена, већ да их препусти тржишту. Већина пекара је повећала цијене основне векне на 65 центи, а само три дана касније добили су нове значајно веће цијене брашна.

Може ли се покренути млинарска индустрија у Црној Гори?

Цијене електричне енергије једино нису повећане у Црној Гори, али је домаћа млинарска индустрије протеклих година скоро потпуно замрла због тада ниских увозних цијена брашна.

Ово поскупљење струје за млинарску индустрију у региону можда би се могло искористити за обнову рада неких млинова у Црној Гори. Проблем је и што је ПДВ на пшеницу 21 одсто а на увоз брашна седам одсто, па се до сада више исплатило увозити брашно него га мљети у Црној Гори.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest