НВО Не дамо Црну Гору: Слободна ријеч се не може угушити. Јер и „у почетку бијаше ријеч“. ❗

❗С невјерицом смо прочитали вијест да је администратор извјесне мим странице Д.Ћ из Бара приведен због политичких порука изнесених кроз један специфичан вид хумора, зачет на Западу, а врло успјешно, можда најуспјешније, накаламљен на црногорску друштвено-политичку и економску збиљу. И то, наравно, не без разлога. Мим је наиме сажет, младима доступан и разумљив вид хумора, некад и горке сатире којом се, као и сваком сатиром, друштву у којем настаје даје огледало да у њему види себе, замисли се, запита и коригује. То је функција сатире од давнина. Сатира по дефиницији и има функцију да „засијече у месо“ да бисмо се освијестили, промијенили, кренули ка бољем.  

У нашем случају, у дигиталном добу, када је све што је дуже од пола пасуса „мука“ читати, мим који комбинује слику, ријеч и ефектну поруку насталу комбинацијом то двоје, постао је најефикацније средство друштвене сатире.

Док се свуда око нас чује говор мржње, лажи, док поједини портали и дневни листови објављују текстове који генеришу или подгријавају мржњу и нетрпељивост наглашавајући старе и стварајући нове, често вјештачке подјеле, док се (иако је обавеза да се говор мржње не смије налазити ни у коментарима) генеришу коментари крцати мржњом и опасном фикцијом, на шта, наравно, нико не реагује, у Црној Гори, у 21. вијеку се хапсе млади људи – јер мим је средство изражавања младих – због слободе говора. Памтимо да се то радило прије пар стољећа, чак и на Западу, али су имена оних који су прогањани и хапшени због жеље за бољим друштвом која је могла да се манифестује само кроз сатиру – љутом травом, на љуту рану – остала запамћена као највећа имена свјестке књижевности. Пошто је наше друштво на путу ка ЕУ интеграцијама, сигурни смо да су доносиоци одлука упознати са дјелима Џоната Свифта, Данијела Дефоа, Лоренса Стерна. Јесу ли та највећа имена једног времена и једне књижевности (додуше, њих су прогањали у 18. вијеку, а ми живимо у 21, или нам се чини?) сада оно чиме се британско друштво поноси или оно чега се стиди? Управо зато што су вољели своју  земљу ови су људи бритког ума, а оштрог језика, осуђивали и описивали друштвене аномалије. Сличних је примјера широм свијета. И умјесто да препознају критику као добронамјерну и покушају да исправе што је криво, наши се надлежни баве „хапшењем хумора“. Да није тужно, било би опет – смијешно.

Гогољ, Нушић, Стерија-Поповић, Свифт, Дефо, Стерн, Волтер, само неки су од оних који су стање у својој земљи кудили да би га учинили видљивим, и, у коначном, измијенили.

Сигурни смо да сте за сва ова имена чули. Да ли је неко чуо за имена оних који су их прогонили или хапсили?

Није и неће. Јер они нису жељели дугорочно добро својој земљи и народу. „Само су радили свој посао“ и чували тренутне личне интересе и позиције.

Опет, да није биједно, било би смијешно.

Невладина организација ,,Не дамо Црну Гору“ најоштрије осуђује хапшење администратора Фејзбук „мим“ страница са територије Црне Горе и тражи њихово моментално пуштање на слободу. Подсјећамо да су по Уставу, чланови 46  и 47, слобода мисли, савјести и слобода изражавања загарантоване.

Слободна ријеч се не може угушити. Јер и „у почетку бијаше ријеч“. ❗

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest