О конфликтима

Вријеме читања 2 минута

„ Као личност, човек никада није довршен и савршен; он је биће недостатка. Он нема другог пута да себе употпуни, то јест прошири и продуби, него да ступи у додир са другим људима који се од њега разликују. Од њих он једино може да научи нешто друго, да се мења и развија у погледу разумевања света око себе и самога себе. Промена у свету је промена у њему: ако сви чланови заједнице учествују у разговорима, онда сви уче и напредују у разумевању света и себе.“ (Ђ. Ш.)
Конфликти су неизбежни део нашег живота. Научени смо да их доживљавамо као сметњу у међуљудским односима и не размишљајући о томе да конфликти могу бити могућност и шанса да се односи промене на боље. Стручњаци из ове области истичу да су конфликти ретко питање добра и зла, а много чешће питање препознавања и поштовања разлика. Конфликтну ситуацију додатно компликује чињеница да свет око себе па и нас саме опажамо сви на другачији начин.
Када се учесници у конфликту осећају као противници, конфликт постаје проблем. Они тада воде рачуна само о сопственом интересу не водећи рачуна о осећањима и интересима друге стране, а ставове противника увек доживљавају као напад.
До конфликтних ситуација најчешће доводе: -коментари усмерени на особе, а не на проблем и отворено изношење критика; – коментари усмерени на прошлост; -покушај да се код саговорника изазове осећај кривице; – отворено осуђивање саговорника за његово понашање; -стални напори да победите и да некога убедите у несто; -претеривање и претерана генерализација; -изрази неповерења; -претерано драматизовање ситуације; -коришћење ружних речи и израза; -изражавање које делује претећи или подразумева кривицу противника ; -коришћење шифрованих порука.

Комуникација је централни аспект у конфликту и у његовом решавању. Чињеница је да у конфликтним ситуацијама комуникација најчешће није отворена и јасна. Побољшање комуникације између страна у конфликту је основни предуслов за његово конструктивно решавање.
Конструктиван конфликт је онај у којем појединци упркос супротстављеним гледиштима и различитим карактерима показују узајамно поштовање и уважавају ставове и осећања друге стране. Један од начина да се боље разуме конфликт је његова анализа .
Пет стилова решавања конфликата су:

  1. Такмичење базирано на личним интересима на штету других. 2. Прилагођавање које занемарује личне интересе ради задовољавања интереса других.
  2. Избегавање које не тежи испуњењу нити личних нити интереса друге стране.
  3. Сарађивање које наглашава сарадњу са другом страном како би се задовољили и лични и интереси друге стране.
  4. Компромис као неко средње решење које се жели постићи на брзину
    Различити стилови решавања конфликата нису вредносно одређени, тј. нема бољих и горих већ сви имају своје место у решавању конфликтних ситуација у зависности од тога о каквој врсти конфликта се ради.
    Сукоб мишљења могуће је превазићи на следећи начин:

Држите се питања око кога расправљате све време, што ће мотивисати и саговорника да учини исто.

Имајте на уму да су мишљења других људи исто толико валидна као и ваша.

Оријентишите се на решавање проблема, а не на то да ваши аргументи победе, остајући отворени за компромис.

Ставите са стране ваша осећања и судове о другој особи и покушајте да слушате и разумете њену тачку гледишта.

Позовите неког другог да буде медијатор.
Хармонични међуљудски односи не долазе сами по себи. Потребно је људе научити да разговарају једни са другима, слушају и уважавају једни друге. Када се у тим околностима догоде разлике у идејама и мишљењима оне никада неће прерасти у конфликт који ће прећи границе цивилизованог понашања или довести у опасност коректне међуљудске односе.

Л.К.К

One thought on “О конфликтима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest