„ Као личност, човек никада није довршен и савршен; он је биће недостатка. Он нема другог пута да себе употпуни, то јест прошири и продуби, него да ступи у додир са другим људима који се од њега разликују. Од њих он једино може да научи нешто друго, да се мења и развија у погледу разумевања света око себе и самога себе. Промена у свету је промена у њему: ако сви чланови заједнице учествују у разговорима, онда сви уче и напредују у разумевању света и себе.“ (Ђ. Ш.)
Конфликти су неизбежни део нашег живота. Научени смо да их доживљавамо као сметњу у међуљудским односима и не размишљајући о томе да конфликти могу бити могућност и шанса да се односи промене на боље. Стручњаци из ове области истичу да су конфликти ретко питање добра и зла, а много чешће питање препознавања и поштовања разлика. Конфликтну ситуацију додатно компликује чињеница да свет око себе па и нас саме опажамо сви на другачији начин.
Када се учесници у конфликту осећају као противници, конфликт постаје проблем. Они тада воде рачуна само о сопственом интересу не водећи рачуна о осећањима и интересима друге стране, а ставове противника увек доживљавају као напад.
До конфликтних ситуација најчешће доводе: -коментари усмерени на особе, а не на проблем и отворено изношење критика; – коментари усмерени на прошлост; -покушај да се код саговорника изазове осећај кривице; – отворено осуђивање саговорника за његово понашање; -стални напори да победите и да некога убедите у несто; -претеривање и претерана генерализација; -изрази неповерења; -претерано драматизовање ситуације; -коришћење ружних речи и израза; -изражавање које делује претећи или подразумева кривицу противника ; -коришћење шифрованих порука.
Комуникација је централни аспект у конфликту и у његовом решавању. Чињеница је да у конфликтним ситуацијама комуникација најчешће није отворена и јасна. Побољшање комуникације између страна у конфликту је основни предуслов за његово конструктивно решавање.
Конструктиван конфликт је онај у којем појединци упркос супротстављеним гледиштима и различитим карактерима показују узајамно поштовање и уважавају ставове и осећања друге стране. Један од начина да се боље разуме конфликт је његова анализа .
Пет стилова решавања конфликата су:
- Такмичење базирано на личним интересима на штету других. 2. Прилагођавање које занемарује личне интересе ради задовољавања интереса других.
- Избегавање које не тежи испуњењу нити личних нити интереса друге стране.
- Сарађивање које наглашава сарадњу са другом страном како би се задовољили и лични и интереси друге стране.
- Компромис као неко средње решење које се жели постићи на брзину
Различити стилови решавања конфликата нису вредносно одређени, тј. нема бољих и горих већ сви имају своје место у решавању конфликтних ситуација у зависности од тога о каквој врсти конфликта се ради.
Сукоб мишљења могуће је превазићи на следећи начин:
Држите се питања око кога расправљате све време, што ће мотивисати и саговорника да учини исто.
Имајте на уму да су мишљења других људи исто толико валидна као и ваша.
Оријентишите се на решавање проблема, а не на то да ваши аргументи победе, остајући отворени за компромис.
Ставите са стране ваша осећања и судове о другој особи и покушајте да слушате и разумете њену тачку гледишта.
Позовите неког другог да буде медијатор.
Хармонични међуљудски односи не долазе сами по себи. Потребно је људе научити да разговарају једни са другима, слушају и уважавају једни друге. Када се у тим околностима догоде разлике у идејама и мишљењима оне никада неће прерасти у конфликт који ће прећи границе цивилизованог понашања или довести у опасност коректне међуљудске односе.
Л.К.К
Браво