Крстовдан је велики празник који Српска православна црква и верници прослављају два пута у току године, 18. јануара и 27. септембра.
Овај хришћански празник слави се још од првих година званичне хришћанске проповеди. У нашем народу праћен је бројним обичајима и веровањима, који се од давнина поштују.
Ево и који су то обичаји:
На Крстовдан се држи строги пост, на води. То је обичај свакаког правог верника у Србији који поштује правило: “Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости”.
За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста, те да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
У цркви се тог дана крст ставља у воду, и ако се вода смрзне очекује се долазак родне године, а ако се вода не смрзне, верује се да ће година бити “оскудна и болешљива”.
Ево шта се још ради на Крстовдан:
Иако важи да се на црвено слово ништа не ради у кући, према неким народним обичајима, у неким деловима Србије, на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.
Стари је обичај да се на овај дан стока премазује катраном у знаку крста, да би се заштитила од болести.
У околини Лесковца на овај дан људи су у цркви освештавали босиљак, грожђе, жито и јабуке. Тај освештани босиљак држали су крај иконе, те је он касније служио за разна исцељења.
Опанак