Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце! – записао је својевремено премудри Доситеј Обрадовић (око 1739-1811). Све се водећи овом вазда актуелном опоменом, пред читаоцима је прва персонална енциклопедија у нас, у част великог српског просветитеља – Encyclopedia Dositheana.
Овај пионирски подухват у нашој култури објавио је Културни центар Новог Сада „Милош Црњански“, идејни творац и уредник је др Никола Грдинић, у редакцијском одбору др Никола Савковић, др Сања Париповић Крчмар и др Жаклина Дувњак Радић, док је на текстовима радило више од 20 одличних познавалаца Доситејевог рада и дела.
Одреднице су у енциклопедији сложене по тематским цјелинама, а прва два текста посвећена су европском просветитељству са којим је започето ново доба, а затим српском просветитељству које је оставило дубок траг у нашој култури, напомиње Грдинић, преносе Новости.
Слиједе сва Доситејева дјела, почев од „Писма Харалампију“ из 13. априла 1783, у коме се заложио за писање књига на „општему цијелога народа језику“, јер тако омогућују „просвештеније разума“. Ту је и „Живот и прикљученија“, аутобиографија са пуно размишљања о неопходности школе и науке и духовној заосталости калуђера. У „Совјетима здраваго разума“, написаним, како сам вели, на основу „премудрих књига француских, њемачких и италијанских“, пише о љубави, доброти, правди, истини, злоби… Ту су и „Басне“, па „Собраније“, збирка огледа о моралу, патриотизму, науци, читању, затим поезија (сачувана су 21 остварења у стиху), проповиједи, преводи, преписка, записи.
Посебно поглавље посвећено је Доситејевим многобројним путовањима, на којима је као учитељ, домаћи васпитач или гост обишао скоро цео Балкан и Малу Азију, Италију, Њемачку, Француску, Енглеску, Аустрију и Русију. Најобразованији Србин тог доба, говорио је италијански, француски, немачки, грчки, руски, латински, а солидно се служио и енглеским. Посљедње године живота провео је у Београду, стављајући се у службу српских устаника, и био члан Правитељствујушчег совјета, директор свих школа, Карађорђев саветник. Отворио је Велику школу, претечу Београдског универзитета, изабран за министра просвјете, преносе Новости.
Поглавље књиге „Људи“ посвећено је истакнутим појединцима значајним за разумевање времена Доситејевог личног развоја и дјела. Међу њима су Теодосије Хиландарац, калиграф – преводилац са српскословенског на рускословенски, Јован Рајић, писац, историчар и архимандрит, Захарија Орфелин, песник, историчар, калиграф и бакрорезац, Герасим Зелић, архимандрит, писац аутобиографског-мемоарског дела „Житије“, Јован Мушкатировић, адвокат, писац и први сакупљач српских народних пословица, Атанасије Стојковић, универзитетски професор у Харкову и Доситејев сарадник у изради уџбеника.
Извор: Новости