Обраћање Предсједнику и Премијеру Црне Горе – из пера једне мајке, учитељице, жене која се бори за будућност Црне Горе!

Пише: Биљана Јоксимовић

Не знам како бих вам се обратила, али некако морам. Предсједниче и Премијеру Црне Горе, не могу ни једном ни другом рећи господине јер бити господин, подразумијева бити културан, васпитан, лијепих манира, одмјереног обраћања, уважавања, поштовања…а то не бих могла рећи за вас. Одавно, а ових дана нарочито, пљујете, застрашујете и пријетите свом народу. Обраћања су вам пуна мржње, нетрпељивости и сијања страха. Не плашим се, али су ме ваше поруке дубоко увриједиле као човјека, грађанина, мајку, учитељицу, патриоту и особу која воли и уважава све људе без обзира на различитости.

Ја, као грађанин ове земље, никада нисам била прошлост, садашњост, а нећу бити ни будућност моје родне груде, док сте ви на власти. Ни ја, а ни моја дјеца. Њих четворо, замислите. Рекосте, да за нас неће бити мјеста у Црној Гори, а и онако да смо једва у њој, тек крајичак ње нам је на располагању, онолико колико су наши родитељи, супруг и ја, а сада и сама дјеца, успјели да поштеним, одговорним, непрекидним трудом и радом створимо. Онолико колико смо успјели да сачувамо, одржимо и задржимо живећи, школујући своју дјецу, лијечећи се. А то је тек толико да смо могли и и даље можемо, више него скромно, али срећно да живимо.

Желим да вас питам, како ја то угрожавам Црну Гору? Како тврдите да је не волим? По чему сте закључили да је угрожавам? Којим поступцима ја угрожавам њену државност, територијалну цјеловитост и бзбједност? На који начин сам било којег мог суграђанина увриједила на вјерској, националној или партијској припадности? Нисам ништа од тога, никада. Ничим је нисам урушила, ништа украла, проневјерила, поклонила или продала. Чувам своје, а туђе не дирам. Можда мислите да је родити се, живјети, школовати се, рађати, одгајати дјецу, радећи, помагат се, неприлично за грађанина ове земље.

Мени и мојој дјеци, породици, а и већини пријатеља је све недоступно, у овој мојој, нашој земљи. Не идемо на љетовања, зимовања, не обилазимо ни своју, а камо ли стране земље, немамо ни пасоше. Немамо станове, викендице. Не путујемо, не одмарамо се, не шетамо,  ми радимо да бисмо живјели и живимо да бисмо радили. Али, поштено.

И ако мислите да ја не заврјеђујем да будем грађанин ове земље, варате се. И ако сте убијеђени да је ви више волите од мене, преварили сте се. И то само због тога што гласам неког другог, а не дпс. Све сте ми одузели, осим права на рад. Школујемо се и лијечимо  о свом трошку. Дјеца нам раде за биједне плате, без осигурања, без будућности и наде. А нисам ништа добила ни од ових других, чисто да знате. Ни стан, повољан кредит, мјесто у управном одбору или нешто слично. Дакле, не опредјељује ме материјално као вас, на примјер.

И све је некако могло проћи до сада. И то што сте уништили индустрију, посјекли шуме, заробљавате ријеке, задужујете, распродајете нашу земљу, богатите се док ми грцамо у сиромаштву, завађате нас… Све до жеље да нас и духовно сломите. Да нам затрете вјеру и траг вишевјековног постојања и трајања. Е то је забољело, ранило нас, али нас је и ујединило, освијестило и охрабрило. На томе вам се искрено захваљујем. Тиме сте доказали да свака невоља рађа нешто добро. Колико сте ви били жустрији, горопаднији, толико ми сложнији и истрајнији. Бог и црква нас уче међусобној љубави, миру, сталожености, стрпљењу. Стрпљења смо имали највише. Вјера и нада у боље, љепше су нас одржале. Ви и то уништавате, отимате све што је свето. Чак и људске душе јер их купујете.

Зато немојте да нас плашите. Не бојимо се. Не браните наше од нас, вратите нам наше од вас и од свих оних којима сте распродали све што је наше, а ви се понашали као да је само ваше. А оно што је некада било и ваше, црква и вјера, а сада је само наше, немојте отимати јер је наше зато што вјерујемо, волимо, молимо се. И зато, када останете сами са собом, није тако, замислите како живи један обичан грађанин земље којом владате, размислите о својим поступцима којима не суди ни један суд, већ Бог. Увијек смо с Богом уз нас. Тако ће бити и у недељу.

8 thoughts on “Обраћање Предсједнику и Премијеру Црне Горе – из пера једне мајке, учитељице, жене која се бори за будућност Црне Горе!

  1. Svaka čast, hrabra ženo. Želim vašoj porodici i vama kao i svim istoosjećajućim građanima meni drage Crne Gore, uspeh.

  2. Čista demagogija.Šta je kriv premijer Krivokapić što je DPS opustošio Crnu Goru, zavadio narod da bi lakše vladao, a napunio kriminalom džepove svojih pristalica. Stavljati u istu ravan Mila i Zdravka je čist bezobrazluk.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest