Дневни ред за сједницу скупштинског Одбора за политички систем, правосуђе и управу није усвојен јер у гласању нијесу учествовали представници опозиције и савеза „Црно на бијело“ (ЦнБ). Предложени дневни ред је, између осталог, садржао и питање одговорности полиције приликом нехуманог и шиканозног задржавања митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића у просторијама Центра безбједности Подгорица 22. јуна 2020 године.
Требало је да буде и ријечи о пропустима сектора безбједности у случају уласка у Црну Гору припадника криминалне групе Вељка Беливука и Марка Миљковића. Уводни дио расправе био је посвећен заказивању сједнице Скупштине Црне Горе и актуелним политичким дешавањима. Дневни ред је предложио предсједник одбора Момо Копривица из Демократске Црне Горе.
Посланик из коалиције „Црно на бијело“ Срђан Павићевић рекао је да је предложени дневни ред коректан и реалан, али да је примјерен неком другом времену јер сада имамо институционалну блокаду и имамо све израженије посљедице економске кризе.
„То би требало да је приоритет. Цијене горива расту до рекордног нивоа, ситуација је врло сложена“, казао је Павићевић.
Борис Мугоша (СД) рекао је да је недопустиво да се не заказује сједница Скупштине Црне Горе.
„И ми смо морали да прихватимо реалност 30.августа 2020. године а могао је и тада предсједник парламента да не заказује сједницу. Вјерујемо да ће сједница бити ускоро заказана“, каже Мугоша.
Према оцјени Предрага Булатовића (ДФ), нико ништа не блокира, посебно не в.д.предсједника Скупштине Страхиња Булајић. Он је подсјетио да је Булајић био јасан и да је јасно навео под којим условима ће да закаже сједницу.
Булатовић је одбацио наводе да Булајић злоупотребљава положај, те да нема ни канддидата за избор предсједника Скупштине нити има предлога 41 посланика за избор нове владе. Не може се, истакао је, бирати влада а не зна се ни ко је чини, ни који су њени приоритети.
„Притисак је непримјерен, води се кампања, да наводно Руси стоје иза овога. Па доста је тога. Мислим да је вријеме да поведемо расправу и расравимо о најважнијим питањима за грађане Црне Горе. Ја мислим да ће се све ово рјешавати на изборима а док се не то не деси, мислим да је могуће да позовемо главног специјалног тужиоца да нам да све елементе везано за Мила Ђукановића и да видимо о чему се ради“, казао је Булатовић.
Драгиња Вуксановић Станковић (СДП) каже да се СДП годинама залаже да парламент усвоји измјене и допуне закона о акцизама. Она је рекла да је овакав однос према грађанима крајње неодговоран.
„Јасно је да Булајић злоупотребљава своју функцију“, указала је Вуксановић Станковић.
Како је рекао Драгутин Паповић (ДПС), на дјелу је државни удар на челу са предсједавајућим парламенту из реда ДФ-а. Он тврди да се незаказивањем сједнице насилно удара на уставни поредак и да један човјек може самовољно да одлучује о парламенту.
„Овдје мора тужилаштво да реагује“, рекао је Паповић.
По тврдњи Данијела Живковића (ДПС), 44 посланика траже одржавање сједнице и ништа није тражено мимо пословника.
„То што Булајић не жели да закаже сједницу је жеља да се деструктивним понашањем уништи уставни систем Црне Горе“, казао је Живковић.
Он наводи да већина формирана након избора 30.августа више не постоји и да је суштински пала након смјене министра Лепосавића.
Предраг Булатовић је, како је рекао, одбацио „Живковићеве агресивне ставове према једном часном човјеку и поитичару са јасним ставовима“.
„Указао сам на процедуралне могућности које он има, не да би блокирао Црну Гору већ да би скренуо пажњу на оне који на преваран начин желе да формирају владу, супротно вољи већине грађана Црне Горе“, казао је Булатовић.
Он је рекао да се у пословник и закон о скупштини могу уградити норме да се сједница мора заказати и након захтјева мање од 41 посланика.
„Тога сада нема“, казао је Булатовић.
Он је подвукао да актуелна дешавања дубоко задиру у члан два Устава, гдје се наводи да се власт не може конституисати мимо слободно изражене воље грађана.
Булатовић је навео и да му један од најсрећнијих дана у животу био када се 1997. године растао са Милом Ђукановићем.
„Данас сам слободан човјек“, рекао је Булатовић.
Славен Радуновић (ДФ) рекао је да је пословник парламента заправо производ жеља ДПС-а у посљедних 20 година.
„Ако мислите да је Булајић нешто урадио мимо закона, тужите човјека“, казао је Радуновић.
Он сматра да је циљ да се закаже сједница уз популистичку причу о смањењу акциза, иако је јасно да то не би била спасоносна сједница, јер би грађани можда добили десет центи јефтиније гориво али за пола еура скупље све друго што се купује.
„Него је план да се на сједници отворе друге тачке дневног реда. Навијам да до те владе не дође, већ да се иде путем ка одржавању избора“, казао је Радуновић.
По мишљењу Копривице, Булајић не опструира ништа и не блокира заказивање сједниц, већ брани Устав у законе. Он је рекао да су избори сада најпоштеније рјешење.
Копривица је нагласио да је евидентно да је постојало нехумано и шиканозно задржавање митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића, у просторијама Центра безбједности Подгорица, 22. јуна 2020 године. Он је рекао да се ради о гажењу устава и основних норми којима се штити достојанство личности.
Позвао се на мишљење омбудсмана, према коме је митрополит Амфилохије задржан у полицији скоро три и по сата након налога тужиоца да буде пуштен на слободу.
„Шта је задатак овог одбора него да се разјасни однос између полиције и тужилаштва и да се види јесу ли препоруке омбудсмана примијењење у пракси. Ово је кључни задатак одбора, ко ако не ми. За дјецу у Црној Гори која треба да живе у условима правне сигурности а не да живе у систему у коме полиција одлучује без обзира на устав и законе“, казао је Копривица.
Милош Николић (ДПС) рекао је да неће учествовати у гласању о дневном реду. Он је подвукао да не бојкотују ни парламент ни радна тијела, већ је оправдано питање надлежности одбора. Сматра да се о питању поступања према митрополиту Амфилохију могло расправљати на Одбору за безбједност или на Одбору за људска права.
„Недопуство је да се одбија заказати сједница Скупштине Црне Горе“, казао је Николић.
Копривица је рекао како је одбор надлежан да се бави питањем уласка Вељка Беливука, званог „Веља Невоља“, и Марка Миљковића, јер је врло важно да се утврде пропусти полиције и тужилаштва.
„То је кључни задатак овог одбора, који прати процесе у правосуђу“, каже Копривица.
По мишљењу Срђана Павићевића, истина о задржавању покојног митрополита Амфилохија се мора сазнати. Он је навео да је нехумано и шиканозно задржавање митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића у просторијама Центра безбједности Подгорица 22. јуна 2020 године за сваку осуду. Он сматра да питању полицијске тортуре над покојним митрополитом мора да буде посвећена посебна пажња и да о томе треба разговарати на посебној сједници,
„Говорио сам, међутим, о приоритетима и шта је у овом тренутку најважније, и шта је приоритет над приоритетима, а то је питање економске кризе која се надвила над свима нама и која пријети да уведе у још већу биједу ионако велики број грађана који живе на ивици сиромаштва“, наводи Павићевић.
Он је казао да се мора апеловати да се сједница Скупштине Црне Горе што прије закаже.
Опозиција и савез „Црно на бијело“ нијесу учествовали у гласању, чиме предложени дневни ред није добио већину.
Извор: ртцг