ОДГОВОР ГРАЂАНСКЕ БУДВЕ

Вријеме читања 4 минута

пише: проф. др Драган Копривица

Да се Црна Гора буди, и да јој се власт Ђукановића смучила, то се види на сваком кораку. Посебно јер се историја са муљањем режимских Тројанских коња, овога пута у улози Црногорске у Будви, понавља, али не уз исте ефекте. Полицијски кордони и пребијање грађана испали су баш “фина реклама” за ионако опустошени туризам Црне Горе. Зато ће туристи вјероватно тек сад навалити у још већем броју у метрополу туризма, да бар за успомену фотографишу сцене насиља над мирним грађанима.

Црна Гора више није оно што је била, и било би добро да то схвате и власници власти још ово до избора кад ће катастрофално изгубити. Тим прије што сад имамо гротескну представу на репертоару Будва Театра: на отвореној политичкој сцени режим репризира закулисне радње. Али су те репризе толико пута већ виђене да изазивају индигнацију сваког поштеног грађанина Црне Горе.
Ђукановић се више не може осионо истресати на грађанима уз крађу државних пара и избора, јер долази ново вријеме. А Марко Царевић се вратио на посао, и у том свијетлом чину постоји и поштен и професионално одговоран гест једног полицајца у обезбјеђењу зграде Општине. Он је казао да ће “улазак у службене просторије бити дозвољен свима запосленима.”. Дакле, у Будви ништа још није готово.
Већ познати никшићки сценарио прелетача, код којих се само мијења име и презиме, у Будви тешко пролази. Дувају нови демократски вјетрови који би могли одувати ДПС и осионог владара, сјевернокорејског двојника. Који је животе уништио свима нама који нијесмо хтјели савити кичму, па плаћамо током посљедње двије и по деценије на свим пољима.
Организовање полицијског десанта на Будву напросто је незамисливо, простачко и примитивно, ван европског имиџа земље, тобож-кандидата за ЕУ. Аутору овог текста искрено је жао свих полицајаца, који због коре хљеба морају прихватати наредбе ОКГ (Организоване криминалне групе) ДПС-а. Сигуран сам притом да се дубоко у души већина њих гнушају оног што су морали јуче одрадити пред лицем домаће и међународне јавности. Мучне сцене у “европском Монтенегру” брука су за честиту и традиционалну Црну Гору, још један директан доказ да ће ова земља само још више пасти на демократској љествици. Мада, по валидним свјетским анкетама, више и не припада демократским земљама, тако да је овај режим у том погледу миран.
По свој прилици, већ уобичајено режимско коришћење прљавих полуга власти више не застрашује грађане Црне Горе, постаје отужно и контрапродуктивно. И само још више охрабрује народ да демократски и достојанствено исказује своје оправдано незадовољство и гнушање чињеницом ко данас води Црну Гору. И ко је узаптио као личну прћију, у увјерењу да су грађани вољни клањати се великом вођи хиљаду година.
Није вино пошто је прије било, па би неко од немуштих савјетника требало да каже свом Вођи да је вријеме да затражи опрост од народа који је ојадио свих ових година. А не да се до у недоглед узда у своју мафију и полицију. Црна Гора је направила нови демократски искорак, и, ко то не види, очито има проблема са политичком диоптријом, и то на властиту штету.
У Будви се разгоријева бакља слободе, насиље више не пролази, грађани се не боје, и зато треба што достојанственије и поноситије бранити Црну Гору од њених тамничара.
У читавој ситуацији охрабрује и изјава амбасадорке, САД, Джуди Рајзинг Рајнке, која је вјероватно згранута дегутантним сценама полицијског насиља, и гажења кољеном на врат једном грађанину Будве. Она је сигурно знала, али сад и у непосредној пракси види у какву балканску верзију Сјеверне Кореје је послата. Овој угледној дами, на чему јој треба искрено честитати, није први пут да се својим ставовима конфронтира против црногорског режима. Овог пута је истакла да су “поштовање демократских процеса и обезбјеђивање услова за слободне и фер изборе темељи демократије”. И исказала забринутост поводом дешавања у Будви.
Крајње коректном изјавом Рајнкеовој се придружила и британска амбасадорка Алисон Кемп, такође уз забринутост око догађаја у Будви. И уз јасну опомену властима да су “људска права и поштовање закона основа демократије и једини пут ка бољој будућности за све грађане Црне Горе”. И још је додала да се закони не могу примјењивати селективно, и да је потребно уздржавање од насиља и примјене силе.
Тако су двије угледне амбасадорке, из двије најјаче силе НАТО, на фин начин удариле два дамска шамара режиму, очитале му буквицу, директно ставиле до знања да пријем у НАТО не значи и бланко овлашћење да се може терорисати сопствени народ. И да ће Запад све мање жмурити на правно и физичко насиље режима.
Бизарно је колико садашњи власници Монтенегра живе у увјерењу да ће све њихово трајати довијека, уз поклич “Да је вјечна Црна Гора”. А под тиме кличу: да је вјечна њихова власт. Јер су свој “патриотизам” кроз распродају земље уновчили, народ ојадили, и сад треба још да опељеше и Митрополију, кад већ више нема шта да се раскрчми.
Ђукановић је у личном проблему, јер је изгубио популарност и симпатије грађана. То се види и по његовим наступима, у којима нема ни некадашње сигурности. Некад је представљао визију новог човјека који доноси нешто ново Црној Гори, а тај замах се претворио у класични промашај.
Зато је режим у будванском ватерполу постигао чисти аутогол, јер је самог себе потопио. А они, који мисле да ће Царевићу пасти круна с главе, можда се покажу само као дворске будале. И то ће вријеме показати, јер, по свој прилици, Будва је претврд орах за актуелни режим, јер се народ буди из летаргије. Зато на примјеру Будве имамо и ревизију историје: очигледно је да сваки Марко и не ради баш наопако, јер овај против данашњих зулумћара ради баш како треба.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest