Повлашћени произвођачи су у овој години већ добили 14 милиона еура преко рачуна за струју од грађана и привреде. Овој групи произвођача припадају власници вјетроелектрана Крново и Можура, као и власници мини-хидроелектрана Блажо Ђукановић, Вук Рајковић…
Одлазећа влада Душка Марковића донијела је одлуку да додијели три милиона евра из буџета за подстицање производње електричне енергије из обновљивих извора и високоефикасне когенерације. Из Владе су навели да се одлука доноси на основу Закона о буџету за 2020. годину, те да се средства додјељују привредном друштву Црногорски оператор тржишта електричне енергије (COTEE), преносе дневне новине Дан.
Повлашћени произвођачи, у које спадају власници вјетроелектрана на Можури и Крнову, као и власници више мини-хидроелектрана, на годишњем нивоу добијају кроз подстицаје од грађана и привреде преко 10 милиона евра, док су у овој години за осам мјесеци добили скоро 14 милиона подстицаја. Подстицаји се плаћају преко рачуна за струју, ставке ОИЕ1 и ОИЕ2. Ставку ОИЕ1 од јуна 2019. године плаћа Влада, како су навели, преко акциза за угаљ, док ОИЕ2 плаћају грађани и привреда. Ту се за сваки киловат-сат послије 300 потрошених плаћа скоро цент накнаде.
У овој години, према последњим подацима COTEE-а, највише подстицаја исплаћено је власницима вјетроелектране Крново 6,86 милиона, док је фирми Можура винд парк, како је недавно пренио портал Побједа, исплаћено 4,5 милиона евра. Можура је почела са радом крајем 2019. године, када је су премијери Црне Горе и Малте присуствовали догађају. Пројекат Можура је под истрагом малтешке полиције и Европске полицијске агенције Еуропол, у оквиру истраге о убиству малтешке истраживачке новинарке Дафне Каруана Галиције и коруптивних радњи у тој земљи. Код нас тужилаштво још спроводи извиђај и до сада је саслушало неколико лица.
Мини-хидроелектранама управљају углавном фирме блиске ДПС-у и предсједнику те партије Милу Ђукановићу. Највише мХЕ има Хидроенергија Монтенегро, чији су власници Ранко Радовић са 60 одсто и Олег Обрадовић, преко Хемере, са 40 процената. У том послу су и ББ хидро, чији је сувласник Блажо Ђукановић, затим Синерџи, гдје је један од власник Ђукановићев кум Вук Рајковић, Норд енерџи којом газдује Властимир Голубовић, предсједник Привредне коморе…
Подстицаји се плаћају од 2014. године, а до сада је власницима мХЕ и ВЕ плаћено преко 45 милиона евра по том основу.
Влада је на сједници у четвртак донијела уредбу о начину издавања, преношења, искоришћења и повлачења гаранције поријекла електричне енергије произведене из обновљивих извора енергије и високоефикасне когенерације.
У оквиру кадровских питања, за извршног директора Монтепута именован је Јонуз Мујевић, досадашњи извршни директор тог друштва. Умјесто члана одбора директора Монтепута Александра Журића именован је Никола Дивановић, док је Горан Вујовић реизабран за директора Пословне јединице за управљање пројектом изградње аутопута Бар–Бољаре.
На лични захтјев разријешени су дужности савјетник потпредсједника Владе за регионални развој Амер Нокић и државни секретари у Министарству одбране Слободан Филиповић, Министарству одрживог развоја и туризма Драгана Ченић, Министарству јавне управе Горан Јоветић, Министарству пољопривреде и руралног развоја Ђуро Жугић и Министарству економије Никола Вујовић и Милан Срзентић. Донијета су рјешења о престанку мандата на лични захтјев Драгану Дармановићу, генералном директору Директората државног трезора у Министарству финансија, Марку Радуловићу, генералном директору Директората за енергетику и енергетску ефикасност у Министарству економије, и Ратки Стругар, генералној директорици Директората за електронске комуникације, поштанску дјелатност и радио-спектар у Министарству економије.
Материјали објављени послије пет дана
Иако је сједница Владе одржана у четвртак, материјали су објављени тек јуче, са пет дана закашњења. Одлазећа влада је увијек имала праксу да материјале објављује четвртком након сједнице, да би касније често материјале објављивали петком, дан након сједнице, а након избора, гдје је владајућа коалиција изгубила већинску подршку, почели су да објављују материјале са закашњењем. Тачније, од 30. августа се једном десило да материјале објаве у понедјељак. Такође, након избора, 15 дана нису одржали сједницу.
Када је кренула епидемија короне, из Владе су наводили и да немају обавезу да објављују материјале јер се усвајају на основу прибављених сагласности чланова Владе. Неких мјесец дана нису ни објављивали материјале, када је проглашена епидемија, да би касније почели да их објављују послије сједница.