Тај позив и даље стоји и од СПЦ се очекује да приступи, као и у другим демократским земљама, једноставном поступку регистрације, поручују из Министарства за људска и мањинска права.
Влада Црне Горе је више пута позвала СПЦ да, без одлагања, питања од заједничког интереса дефинишу и уреде међусобним уговором. Тај позив и даље стоји и од СПЦ се очекује да приступи, као и у другим демократским земљама, једноставном поступку регистрације, поручују из Министарства за људска и мањинска права.
“Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је и даље на снази и примјењује се, је осигурао једнакост свих вјерских заједница. Без икаквих ограничења у погледу заштите, уживања и промовисања вјерских слобода, то је савремен и либералан закон, са чврстим упориштем у Уставу Црне Горе и најбољој европској демократској пракси”, наводе из овог ресора.
Како додају, Влада Црне Горе је била одлучна да ствара услове и окружење у којем је могуће друштвено и културно изражавање вјере уз афирмисање толеранције и спрјечавање насиља, преноси ЦдМ.
“Препозната вишедеценијска нетрпељивост поставила је друштвену обавезу да се спријечи дискриминација сваке врсте и да ниједна вјерска заједница не буде привилегована. О колико се изазовном и осјетљивом процесу радило потврђују бројни и документовани инциденти мотивисани вјерском мржњом”, наводе они.
Како истичу из Министарства, без обзира на политизацију, прикривене интересе и отворене најаве о његовом укидању остаје непобитна чињеница да је постојећи Закон о слободи вјероисповијести недискриминаторан и да пружа оптимални оквир, не привилегујући било кога, за слободно практиковање вјере.
“До сада закључени уговори са вјерским заједницама не представљају њихово привилеговање на било који начин већ су логичан слијед препознатих потреба, одговорног и партнерског односа и приступа. Наглашавамо да Темељни уговор са Светом Столицом има значај ратификованог међународног уговора”, додају из овог ресора.