Хитлеров бијес због одлагања напада на СССР је био велики, јер је поремећен план за отварање Источног фронта. Демонстрације у Београду су биле шамар који је Хитлеру ударен усред Европе. То је шефа Трећег Рајха толико разбјеснило да је наредио да Југославија мора бити разбијена и трајно распарчана, а да Срби, тај бунтован и непослушан народ, морају бити кажњени
Бомбардовање Београда од 6. априла 1941. године, представља операцију нацистичке Њемачке на Краљевину Југославију коју је под називом „Операција казна“ наредио Адолф Хитлер лично, а осмислио генерал Лер, који је свега двије године раније, сравнио Варшаву са земљом.
Након демонстрација 27. марта, Хитлер је дао неколико изјава у којем се види његов бијес и љутња да у сред Европе једна држава устаје против њега, а због истих демонстрација морао је да одложи напад на СССР.
Он је рекао да су га Срби изузетно разочарали демонстрацијама, да су издајнички народ. Позивао се на догађаје из Првог свјетског рата, говорећи да Србија због тога што је била на супротној страни треба да буде сурово кажњена.
Историчар Дејан Ристић објаснио је за „Новости“ да је напад требало да има фактор изненађења. Тада на сцену ступа Гебелс, министар пропаганде нацистичке Немачке, који одлази код Хитлера и предлаже да се у недељу 6. априла у 5.20 ујутру, када је било предвиђено да крене здружени копнени напад на Југославију, са таласа Радио Берлина емитују фанфаре као тајни звучни сигнал за почетак рата из увертире „Марш принца Еугена“.
Ристић објашњава да је ишла та увертира јер су јединице принца Еугена биле најелитније и најмонструозније.
„Осим тога, принц Еуген Савојски је почетком 18. вијека заузео Београд“, истиче Ристић.
Хитлеров бијес због одлагања напада на СССР је био велики, јер је поремећен план за отварање Источног фронта. Демонстрације у Београду су биле шамар који је Хитлеру ударен усред Европе. То је шефа Трећег Рајха толико разбјеснило да је наредио да Југославија мора бити разбијена и трајно распарчана, а да Срби, тај бунтован и непослушан народ, морају бити кажњени.
Истог дана кад је почело бомбардовање Југославије, нападнута је и Грчка. За двије балканске земље примењена су два различита аршина.
Док је Хитлер тражио да Београд буде сравњен са земљом, инсистирао је да Атина остане нетакнута. Он је био изричит да Атина никако не смије да буде предмет било каквог бомбардовања и рушења, уз коментар да му је јако жао што мора да ратује са Грцима, јер их изузетно цијени. Тако је и било, Београд је срамњен са земљом, а Атина само окупирана, преносе „Новости“.
Хитлер наредио бомбардовање Народне библиотеке са циљем да затре српско биће
Историчар Дејан Ристић тврди да је Адолф Хитлер лично наредио спаљивање библиотеке на Косанчићевом венцу до темеља.
Наредбу да се Народна библиотека на Косанчићевом венцу спали до темеља издао је лично Адолф Хитлер! Вођа Трећег рајха свесно је планирао да уништи нашу најзначајнију установу културе, зато што је чувала вишевековни идентитетски код српског народа!
До ових сазнања дошао је историчар Дејан Ристић, током петогодишњих истраживања, које је преточио у књигу „Кућа несагоривих речи – Народна библиотека Србије 1838-1941“. Аутор је, такође, утврдио тачан датум и место оснивања Народне библиотеке и представио најзначајније личности и догађаје који су обележили први век њеног рада. Посебну пажњу посветио је делимичном страдању библиотечког фонда у Првом светског рату, као и његовом потпуном уништењу током Другог светског рата.
„Зграда на Косанчићевом венцу је плански гађана. Све је уништено будући да је циљано гађана запаљивим бомбама, а не класичним пројектилима“, говори нам Ристић, иначе некадашњи директор Народне библиотеке Србије, подсећају „Новости“.
Симболика 6. априла
„Шести април био је од судбоносног значаја за српску националну библиотеку. Наиме, 6. априла 1921. Јован Томић, тадашњи управник Народне библиотеке Србије, упутио је иницијативу министру просвете Светозару Прибићевићу да се за потребе њеног смештаја откупи здање на Косанчићевом венцу. То је и учињено. Необична симболика је да је иницијатива упућена 6. априла 1921, а зграда потпуно уништена тачно у дан двадесет година касније“, примећује Дејан Ристић.