ОСУЂУЈЕМ

Пише: Марија Вешовић

Колико смо постали лицемерни доказујемо и ових дана када се на сва уста згражавамо над нехуманим убиством америчког држављанина Џорџа Флојда. Да ме неко, случајно или намерно, погрешно не схвати, згражавам се и ја, али се ништа мање не згражавам над свим оним ружним и безобразним понашањем у нашем окружењу. Додуше, на велику срећу нема оваквих примера, али брзо ми прихватамо све што долази из Америке, па ћемо верујем и ово. Демонстрирање силе као фактор изазивања страха није нам стран.

Полицајци који су учинили ово гнусно дело су одмах процесуирани, и сигурно ће добити одговарајућу казну. Полицајац који је на снимку,  обележен је за цели живот као нехумано биће, да не кажем свирепи убица. Његова супруга се јавно оградила од његовог понашања и затражила моментални развод брака. Грађани Америке праве данима хаос, „мирни протести“ су све, само не мирни. Америка гори…су ових дана чести наслови у новинама, а ми се саосећамо са њима, жалимо Флојда, осуђујемо полицајце и тако даље и тако даље. Наравно, понављам, и треба то да радимо, али не само за овај случај већ за сваки сличан. 

А шта се дешава код нас? Да ли смо баш стварно тако велики борци за људска права? Колико пута сте отерали децу ромске националности зато што су пришли вашем столу и затражили пар центи? Зар они немају права? Колико пута смо ликовали када су наши полицајци користили силу? (или можда нису никад) као и за све увек имамо двоструке аршине, као и за све увек нам је прече, драже оно што долази из далека, посебно ако је то Америка.

foto: roditelji.rs

Осуђујем све оно што се коси са људским правима, осуђујем сваког ко користи силу како би било шта постигао. Осуђујем оног дечака који је закуцао ексер псу у главу. Осуђујем и оног што је зверски убио малог Мурата (њега највише осуђујем, јер Мурата више нема у нашем граду). Осуђујем све оне који ми не дозвољавају да мислим другачије, да се понашам другачије. Осуђујем сваког мушкарца који је подигао руку на слабијег од себе. Осуђујем све оне који напуштају своју децу, своје родитеље па чак и животиње. Будимо људи, увек, у сваком тренутку, према свима. Једино тако можемо бити здрави као друштво, једино тако можемо бити срећни сами са собом. Мирна и чиста савест се не може купити, али се веома лако губи, чувајмо је!  Ако неко не мисли исто као ја, то не значи да ми је непријатељ. У сваком од нас, каже стара пословица, спавају и анђео и ђаво, онај кога хранимо биће доминантнији. Најтежи задатак сваког од нас је да буде човек, на том испиту смо сваког дана, веома често падамо, али увек добијамо нову шансу!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest