Судска документа, такође, показују да је Врховни суд у најмање два предмета пресудио у корист Царина, посебно када је у питању трансфер и власништво над бившим државним парцелама на атрактивним локацијама на мору и избјегавање плаћања пореза на промет након њихове куповине
Отац предсједнице Врховног суда Весне Меденице Гојко Влаховић, продао је за 440.000 хиљада евра плац у Колашину фирми „Царине”, иза које стоји бизнисмен Чедомир Поповић, показала је документација до које је дошао „Дан”.
Породица предсједнице Врховног суда Црне Горе Весне Меденице има вишеструке пословне односе са фирмом Царине. Судска документа, такође, показују да је Врховни суд у најмање два предмета пресудио у корист Царина, посебно када је у питању трансфер и власништво над бившим државним парцелама на атрактивним локацијама на мору и избјегавање плаћања пореза на промет након њихове куповине.
Чланови породице Весне Меденице продавали су имовинуу колашинској општини фирми Царине и фирми Поповићевог сина Владимира. Посебно је занимљив уговор који су у августу ове године склопили отац Весне Меденице и власник фирме Царине. Према документацији до које је дошао „Дан“, дана 24. августа ове године нотару приступају Гојко Влаховић из Колашина и Чедомир Поповић из Подгорице. Наводи се да је нотар странке подучио о правним обавезама, те да су они изјавили да су вољни да приступе сачињавању овог нотарског записа Уговора о купопродаји непокретности.
– Након разговора са уговорним странама, и увидом у предметни Лист непокретности, нотар је установила да су предмет продаје следеће непокретности катастарска парцела број 1159, подброј 1, порез Бреза, начин коришћења ливада треће класе, површине 4.104 метра квадратна. Катастарска парцела број 1160, подброј 1, потес Бреза, начин коришћења шума четврте класе, површине 1.547 квадрата. Као носилац права својине у обиму права 1/1 уписан је продавац са горе наведеним подацима – наводи се у тексту уговора, преноси ДАН.
Наводи се да се Поповић као купац обавезу је да цијену исплати у цјелости.
– Купопродајна цијена непокретности, по изјави странака, износи 440.000 евра, и иста ће бити исплаћена на следећи начин: прва рата у износу од 240.000 евра на дан потписивања овог уговора, а друга рата у износу од 200.000 евра, најкасније до 1. септембра 2021. године, што странке потврђују својим потписима наводи се у тексту уговора, који је сачинила нотар Веселинка Марковић из Колашина.
Практично, у питању су дви је парцеле, укупне величине 5.651 квадрат. МАНС је раније утврдио да је крајем маја 2013. године предсједница Врховног суда Црне Горе сину Милошу поклонила близу три и по хиљаде метара квадратних земљишта у кол ашинском насељу Бреза (претходно је то њој поклонио њен отац Гојко Влаховић). То је констатовано у имовинском картону предсједнице Врховног суда, али не и да је Милош недуго потом продао земљиште. Тачније, 26. августа 2013. године Милош Меденица је продао земљиште поклоњено од мајке. На тај начин је зарадио 215 хиљада евра, али, како је навео МАНС иако је закон о спречавању конфликта интереса предсједницу Врховног суда обавезивао да овај приход мора при јавити кроз подношење посебног извјештаја надлежном органу, јер се ради о члану њеног домаћинства она то никада није учинила.
Документаци ја до које је дошао МАНС показује да је Милош Меденица три и по хи љаде квадрата ливада и шуме продао компанији Конзум. Иза фирме Конзум је стајао Владимир Поповић, син Чедомира Поповића. Ту парцел у Конзу м продаје нешто касније управо фирми Царине, и недуго потом се гаси, преноси ДАН.
Ово, као што ће се испоставити, није била једина пословна трансакција између фирме Поповића и породице Весне Меденице. Интересантно је, међутим, да се продаја ове имовине дешава 2013. године, када Врховни суд којим предсједава Меденица почиње да доноси одлуке којима се помаже пословни положај Поповића. Најмање два пута Врховни суд је пресудио у корист Поповићеве фирме.
Управо негдје у вријеме склапања уговора између фирме Конзум и Милоша Меденице, Врховни суд Црне Горе, у вијећу састављеном од судија Јулке Бадњар, као предсједника ви јећа, Бранимира Фемића, Раде Ковачевић, Радојке Николић и Наталије Филиповић, као ч ланова вијећа, доноси одлуку којом стаје на страну фирме Царине.
У питању је правна ствар тужиоца ПКБ, против тужене Царине ДОО Подгорица, коју заступа извршни директор Чедомир Поповић, ради утврђивања права својине и коришћења. Одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Подгорици Гж.бр. 3525/12 од 1. марта 2013. године, у сједници вијећа одржаној 26. јуна 2013. године, Врховни суд је донио пресуду да се ревизија одбија као неоснована.
– И под претпоставком да је тужилац једини правни следбеник бивше ПК „Б” а тиме активно легитимисан у овом спору (ни је доставио одлуке које су пратиле својинску и управљачку трансформацију), није доказао да је предметна имовина у поступку разграничења и реорганизације припала њему. Напротив, резултат доказног поступка упућује на закључак да је припала правном претходнику туженог Јужни Јадран, као једном од ОУР-а у саставу РО ПКБ ХН и СОУР ПК „Б”, у складу сачланом 265,266 и чланом 269. у вези ч ланом 38. ЗУР-а, а да је на основу ваљаног правног посла прешла на туженог наводи се у пресуди Врховног суда, који више од 12 година предводи Весна Меденица.
Суд је нашао да самоуправни споразуми, уговори или други правни послови могу бити правни основ путем којег одређена ствар, новчана средства или материјално право постаје друштвено средство у одређеном правном лицу, преноси ДАН.
Код утврђеног чињеничног стања, имајући у виду цитиране законске одредбе, према којима ОУР-и и друга друштвена лица одговарају за своје обавезе друштвеним средствима којима располажу, произилази да је РО ПК ХН, у чи јем саставу је био правни претходник туженог као један од ОУ Р-а, а која је пословала у оквиру СОУР-а ПК „Б” Београд, као самостални субјект могла је располагати предметном имовином, која је након њене трансформације припала правном претходнику туженог, а овај ваљаним правним послом отуђио у корист туженог наводи се у тексту пресуде.
Врховни суд тврди и да су нижи судови у цјелости правилно спровели и окончали ноцрy пак, те утврдили чињенично стање на које је примјеном одговарајућих норми процесног и материјалног права непристрасно одлучио о одбијању тужбеног захтјева.
„ Од стране оба нижестепена суда у потпуности су испоштовани стандарди права на правично суђење гарантовани чланови шест и став један Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, наведено је у тексту пресуде.
Ипак, то није био једини пут да Врховни суд стаје на страну Попивићеве фирме. НВО Јужни Јадран тврдила је да Поповић од 2009. године није платио обавезни порез на промет када је у име предузећа Царине купио имовину предузећа Јужни Јадран. Они су навели да је рјешење о висини пореза на промет од 900.000 евра одредила Пореска управа а потврдио Управни суд обавезујући га да плати и припадајуће камате, што укупно износи око 1.200.000 евра.
“ Истина је да је Врховни суд то, по обичају када су Царине у питању, вратио на поновно одлучивање уз препоруку да се прихвати вриједност имовине коју су проци јенили Поповићеви процјенитељи, па је тако обавеза по основу пореза спала на 250.000. Истина је да Поповић до сада ни то није платио. Истина је и да је Врховни суд поништио одлуку Управног суда и када се одлучивало о питању да ли је Поповић, купујући акције ТУП Јужни Јадран, платио и тржишну вриједност објеката и 100.000 квадрата земљишта у зони морског добра за око 500.000 њемачких марака за већински пакет. Притом је Поповић продао пети дио те имовине, Лазарет у Мељинама, за 12 милиона еура а руски инвеститори су се укњижили као власници а не корисници земљишта од око 12.000 квадрата без приложене потврде Савјета за приватизацију да је плаћена тржишна цијена земљишта навели су из Удружења Јужни Јадран.
Изјавили су и да су само овом одлуком држава и Општина Херцег Нови претрпјеле штету од минимум 900.000 евра.
У вријеме ове пресуде Врховног суда, међутим, фирма Царине упушта се у нове трансакције са имовином Јужног Јадрана, и стиче енормну зараду. Туристички комплекс Лазарет у Мељинама, који се налази на самој обали мора, продат је фирми која је повезивана са руским држављанином Генадијем Борисовим иако предузеће Царине није било његов власник, већ корисник. Годину касније, Управни суд је огласио ову продају незаконитом, поступајући по тужби заштитника имовинско правних интереса Црне Горе и закључио да је комплекс био својина државе јер се налази у зони јавног предузећа Морско добро. Адекватне реакције државних органа након ове пресуде, међутим, није било.
Пошто је Поповићево предузеће било само корисник земљишта, али не и његов власник, заштитник имовинско-правних интереса државе због те пословне трансакције Поповића жалио се Министарству финансија, на чијем је челу и у вријеме спора био Радоје Жугић. Министарство финансија је одбило жалбу, па је заштитник државне имовине покренуо управни спор.
Условна казна због градње без дозволе
Херцегновска полиција поднијела је у априлу 2015. године кривичну пријаву против Чедомира Поповића и Душка Радуновића, власника фирме Стан пројект, због сумње да су починили кривично дјело градње објекта без грађевинске дозволе.
Основно државно тужилаштво (ОДТ) у том граду подигло је након тога оптужницу и предмет је покренут у Основном суду у Херцег Новом. Основни суд у Херцег Новом донио је 25. августа 2015. године пресуду којом су Поповић и Радуновић проглашени кривим због кривичног дјела грађење објекта без грађевинске дозволе и изречена им је условна осуда.
Афере и у Подгорици
Интересантне су и везе фирме Царине са бившим руководством Подгорице. Наиме, Чедомир Поповић свједочио )е у мају прошле године у Вишем суду у Подгорици у наставку суђења бившем градоначелнику Подгорице Миомиру Мугоши. Према наводима оптужнице, Мугоша је као градоначелник искористио службени положај и без спроведеног поступка јавних набавки донио одлуку о преносу права коришћења градског грађевинског земљишта на Поповићеву компанију Царине.
Поповић је негирао да је урадио било шта незаконито, а казао је пред судом да је спреман да врати Општини земљиште које је купио, уколико је Општина оштећена, а њему да се врати новац који је уложио. У оптужници против Мугоше пише да је поступајући супротно службеним интересима и интересима главног града и то Закона о грађевинском земљишту, противно одлуци Скупштине општине донио одлуку од 30. августа 2007. године о преносу права на земљиште предузећу Царине за 165 евра по метру квадратном, непосредном погодбом. На тај начин, додаје се, прибавио је Царикама корист од 6.723.194,85 евра, а Општини Подгорица штету у истом износу.
Чедомир Поповић свједочио је у мају прошле године у Вишем суду у Подгорици у наставку суђења бившем градоначелнику Подгорице
Имовину купио за 500.000, а зарадио милионе
Питањем приватизације Јужног Јадрана бавили су се бројни субјекти, али досад није покретан кривични поступак, иако су постојали наводи да је дошло до великог броја малверзација и незаконитости.
МАНС је раније истицао да овај случај приказује и један од модела понашања приватизационих тајкуна, који су се појавили као купци некада богатих фирми управо због њихових некретнина, и указује на злоупотребу службеног пословања у привреди, на рачун јавног и нарочито интереса мањинских акционара.
Подгоричка компанија Царине купила је у јануару 2001. године 30 одао акција Туристичко-угоститељског предузећа Јужни Јадран, које је посједовало велики број непокретности у Херцег Новом. То су платили око 240.000 марака.
Затим су, купујући акције од радника, постали већински власник фирме са 51 одсто акцијског капитала. За већински пакет фирме у чијем су тада власништву били хотел Делфин у Бијелој, Лазарет у Мељинама, мотел Виногради у Суторини, одмаралиште у Баошићима, те бројни пословни простори са око 60.000 квадрата земљишта које се налази на самој обали мора на коју се одмах и катастарски укњижило, предузеће Царине платило је укупно 500.000 евра.