Откривена прва слободно плутајућа црна рупа која кружи нашом Галаксијом

Научници су можда пронашли прву „слободно плутајућу“ црну рупу, која јури кроз нашу галаксију Млечни пут.

Фото: Pixabay

Када се велике звезде угасе, сматра се да за собом остављају црне рупе. Ако је то случај, онда би у Млечном путу требало да постоји стотине милиона раштрканих црних рупа које су настале после смрти звезда.

Међутим, научници су се доста мучили да их пронађу јер су изоловане црне рупе које не прате неку звезду невидљиве.

Сада, истраживачи верују да су ипак успели да уоче такву „слободно плутајућу“ црну рупу, која јури кроз галаксију брзином од 160.000 километара на сат. Уочена је коришћењем гравитационог микросочива, помоћу кога научници прате изобличење светлости изазвано гравитацијом објекта.

Величина ове слободноплутајуће црне рупе према једном тиму научника је између 1,6 и 4,4 маса нашег Сунца. Други тим пак, користећи исте податке, тврди да је ближе 7,1 соларне масе.

Мања процена величине значи да би се објекат и даље могао сматрати за неутронску звезду, а не црну рупу. Али у случају ових последњих, већих прорачуна, то би свакако била црна рупа.

Шта год да је, објекат је први такав „дух“ – тамни, густи остатак мртве звезде – који је икада виђен како лута нашом галаксијом неупарен са другом звездом.

„Ово је прва слободно плутајућа црна рупа или неутронска звезда откривена гравитационим микро сочивом“, напомиње Џесика Лу, са Универзитета Беркли, једна од главних аутора једне од студија.

„Уз микросочива, ми смо у могућности да испитамо ове усамљене, компактне објекте и измеримо их. Мислим да смо отворили нови прозор за ове тамне објекте, који се другачије не могу видети“, напомиње Лу.

Одвојено истраживање два конкурентска тима значи да је истраживање описано у два рада: Један, од стране тима Универзитета Беркли који верује да је мања, објављен је у Astrophisical Journal Letters, док је друга, већа процена, Научног института за свемирски телескоп описана у The Astrophisical Journal-у.

Поред процене различитих маса, тимови се не слажу и око тога колико је овај објекат вероватно удаљен. Тим Универзитета Беркли верује да је удаљен између 2.280 и 6.260 светлосних година, док тим са Института мисли да је удаљен око 5.153 светлосне године од нас.

То такође значи да је објекат добио два различита имена: MOA-2011-BLG-191 и OGLE-2011-BLG-0462, или скраћено OB110462.

Извор: ртс

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest