Паленке – један од највећих градова Маја
Паленке је градић у Мексику у близини кога се налазе рушевине града Маја. Назив Паленке за овај древни град Маја, што значи утврђење, дали су шпански освајачи на основу назива тадашњег малобројног локалног становништва, који су локалитет звали „место тврдих кућа“. Старо мајанско име за Паленке је Лакам Ха, што значи велика вода, по многобројним изворима који се налазе у близини.
Цивилизација Маја је град Паленке подигла у средишту мексичке џунгле, без металних алата, точка или нама познате технологије. Паленке је вековима био покопан у мексичкој џунгли, а његова чуда су тек почетком XIX века открила два страствена истраживача, амерички адвокат Стивенс и енглески дизајнер Фредерик Кетервуд. Тада је ископан велики део чудесних споменика и рушевина. Пирамиде и величанствени храмови, сјајне палате и мистериозне гробнице, као и бројни украси, камене статуе и рељефи открили су невероватне призоре захваљујући којима су истраживачи бар делимично могли да реконструишу мистериозну прошлост тог прастарог тајанственог народа.
Најважнија грађевина Паленке је Храм записа, који је назван тако зато што је био испуњен каменим плочама исписаним посебним писмом које се и дан-данас једва може дешифровати. Ту је било и много обојених рељефа који живо илуструју сцене из свакодневног живота Маја. На врху пирамиде Храма записа, у задњој просторији храма налази се отвор који је био затворен каменом плочом и води у подножје пирамиде где се налази Пакалова гробница.
Мексички археолог Алберто Руз је 1952 године, након неколико година уклањања тона камених блокова, успео да Паленке уврсти у светску археолошку ризницу открићем гробнице владара Пакала. Велики камени блок је помакнут за пола метра и Руз је одлучио да се спусти уз помоћ конопца у мрачну просторију. О томе је написао: „То је био моменат неописиве емоције за мене… када сам склизнуо испод камена. Нашао сам се у великој комори исклесаној у камену. Око мене су били сталактити настали инфилтрацијом воде током протеклих векова. Колосална камена гробница је почивала на шест исклесаних стубова. Покров саркофага је био богато украшен хијероглифима.“ Делимичним дешифровањем хијероглифа и пиктоглифа, утврђено је да је владар Пакал живео од 603. до 683. године, а дошао на власт као дванаестогодишњак 615. године и владао до краја живота. Упадљива је сличност ове гробнице са гробницама египатских фараона. У оба случаја пирамиде се уздижу изнад гроба, а градитељи су предузели мудре мере да сакрију улаз. Уз тело су стављали дарове за посмртни живот, а поклопац саркофага носио је слику мртвог владара. Али, свод Пакалове гробнице је строжи и варварскији. Пред вратима владара заклано је шесторо младих жртава да би му служили у царству мртвих.
Преко пута Храма записа налази се опсерваторија или Торањ ветрова, четрвороугаоне основе који се издиже из комплексне палате. Палата је дограђивана више пута, и састоји се из више посебних објеката који су касније спојени у једну целину. Утврђено је да положај прозора одговара положају појединих планета, као и да означава солстициј и еквиноциј.
Мексички археолози у априлу 2011. године су успели да сниме унутрашњост мајамске гробнице, која је откривена 1999. године, а пошто је храм нестабилан до сада је истраживан само уз помоћ мале камере. На снимку унутрашњости гробнице се види нетакнута просторија са црвеним фрескама, грнчаријом и делићима погребног покрова израђеног од жада и седефа. Мурал се налази на три зида у просторији и приказује девет господара Ксибалбе, загробног живота. У питању је уметност слична оној у гробу владара Пакала, чак иако је овај гроб доста старији.
Град Паленке се угасио изненада на почетку IX века. Класична култура Маја нестала је за неколико нараштаја. Сељаци су у напуштеним храмовима поставили своја огњишта, а значајна светилишта остала су празна и опустошена.