Стеву је посебно засметала и чињеница да су на посљедњој овогодишњој сједници Скупштине Општине Жабљак, одборници ДПС-а, заједно са колегама из опозиције једногласно одлучили да се у центру града сагради црква за потребе вјерника Српске православне цркве
Параноја „комита“ у Црној Гори добија нове обрисе кроз ауторски текст Стева Вучинића потпредсједник тзв. Савјета канонски непризнате тзв. “Црногорске православне цркве” који је казао да је „Српска црква инструмент Београда и Москве, те да се ломи једино Црногорском црквом као контрааргументом“.
Стево се пожалио малобројној публици и „вјерницима“ због умањеног износа средстава који је Влада Црне Горе издвојила за тзв. ЦПЦ, али је критиковао и претходну која није, према његовим ријечима, била великодушна према поменутој НВО.
„Што се додијељених 300 хиљада еура Српској цркви тиче, чуди ме што Влада није била далеко издашнија према њој. За чудо, чему се нико није надао, Црногорској је додијелила 30 хиљада, нешто мало мање, за око 20 хиљада, него претходна, која ју је, иначе, помагала, исто мизерним годишњим износом од 50 хиљада еура и на сваком кораку саплитала. Ко јој је бранио да Црногорској цркви годишње додијељује 300 хиљада или јој да 30 милиона еура, уведе да служи у неколика манастира, додијели плацеве за градњу саборних цркава у Будви, Бару и Подгорици и црквену имовину задржи у власништво државе“, наводи он у ауторском тексту објављеном на порталу Актуелно.
Надаље, Вучинићева параноја долази до кулминације у дијелу текста који се тиче награде истакнутом књижевном ствараоцу Милутину Мићовићу. Ипак, јасно је да Вучинићу не смета награда колико чињеница да она иде у руке брату митрополита црногорско-приморског Јоаникија.
Подсјетимо, Црногорски ПЕН центар покренуо је петицију којом од Владе Црне Горе траже да се по хитној процедури поништи одлука о додјели овогодишње награде „Мирослављево јеванђеље“ Милутину Мићовићу за књигу „Луче у тами Црне Горе“.
Уједно, како су навели, очекују да та књига, писана, како тврде, „у нацистичком духу и стилу, препуна говора мржње, лажи и великосрпског шовинизма, буде скупа с њеним аутором санкционисана у законитом правосудном поступку, а чланови жирија да буду позвани на моралну и професионалну одговорност“.
И Вучинић дијели иста мишљења као ПЕН центар и констатује:
„Наречени Јоаникијев брат, Милутин, заслужио је награду Мирослављево јеванђеље. Потврдио је то и Министар унутрашњих послова Србије, Александар Вулин, новогодишњом изјавом: “Чврсто вјерујем у потребу стварања ‘српског света, да Срби буду јединствен политички народ који о кључним питањима доноси јединствене политичке одлуке и формулише их у Београду. То је кључ нашег опстанка“. Заслужио ју је служећи “српском свету”, да се, како Вулин каже, одлуке доносе у Београду, и нема се што ко чудит. Ни њему ни његовима није стало до мишљења зачуђених у Црној Гори“.
Чудесни Стево који воли да се представља као – „аналитичар религије“ твди да је Српска црква геостратешки инструмент Београда и Москве којим ,,држе шаку у перчин“ Црне Горе.
„Свим средствима браниће и одбранити њен српски карактер, привезан нераскидивим нитима за Србију и њене интересе на Јадрану. Осим ако се Црна Гора не трансформише у свјетску велесилу, способну да им се одупре. Аргумент вањских и унутрашњих сила, којима се подупире Српска црква у Црној Гори, као стожер антицрногорске лиге, ломи се само и једино Црногорском црквом као контрааргументом. Она ће, и код вјерујућих и код њених поштоваоца, оснажит црногорски идентитет и консолидовати и мултиплицирати силе које подупиру државни суверенит. А Српска црква биће принуђена да коегзистира у битно смањеном капацитету, немоћна да угрози државне темеље. И то питање се може ријешити само на овај начин и само на овај начин. Сваки други је с руке “српском свету” и периодично ће доводити у питање егзистенцију Црне Горе као суверене државе“, оцјењује он.
Стеву је посебно засметала и чињеница да су на посљедњој овогодишњој сједници Скупштине Општине Жабљак, одборници ДПС-а, заједно са колегама из опозиције једногласно одлучили да се у центру града сагради црква за потребе вјерника Српске православне цркве.
„Таква одлука одборника ДПС-а била је очекивана, чак је и закаснила коју годину. Једини је на такву одлуку био озлојеђен професор у пензији, Милика Поповић, који је сам себе спасио част, и напуштио странку у којој му није мјесто. Одавно је, на свакоме мјесту и у свим градовима, јавно очитована међусобна љубав оновремене ДПС државне и општинских власти и високога клира Београдске патријаршије, и њихов бијес због самога постојања Црногорске цркве. Бивши државни врх из исте странке, посредством једнога многонаграђенога и велеугледнога грађанина, успио је да спријечи Црногорску цркву да добије плац у Подгорици“, закључио је Вучинић у тексту који је темељно испуњен паранојом.