У манастиру Ђурђеви ступови, код Берана у Црној Гори, данас је одржано устоличење изабраног Епископа будимљанско-никшићког Методија. Након устоличења владике Методија, патријарх Порфирије се обратио свим присутним грађанима и владики Методију :
Прије свега и изнад свега, а то обухвата и све поменуте обраћам се вама браћо и сестре православни хришћани. Добро дошли у ову светињу немањићку, у ову земљу у којој су дубоки корјени племена Васојевића, у земљу из чијих корјена је изашло стабло проткано наузвишенијим духовним дометима, али и народним, православног народа који припада Српској православној цркви али и српском православном народу.
Када кажемо „православни“ то значи да је у самој својој суштини ријеч о хришћанском, о јеванђељском, што значи да јесте коријен који даје плодове који су дефинисани и свјесни самих себе, који познају ко су и шта су, који знају одакле су и који им је циљ. И баш зато што све то знају бивају способни да могу у истој мјери, на исти начин као што поштују себе и воле себе, да на исти начин воле и другога, у свим његовим димензијама, било да се ради о комшијама, суграђанима, било да се ради о грађанима једне државе, било да су Бошњаци, Црногорци, Хрвати да ли су било који други народ, и наравно да ли су Срби.
Све то скупа, баш због тога што потиче из васојевићког коријена могу да познавајући себе и своје не буду затворени у себе него да буду отворени за другог, чак и онда када се на други начин моли Богу, јер Бог је тај који процењује.
Данас смо служили Свету литургију и имали велику радост да будемо сведоци и учесници устоличења новог духовног оца, пастира будимљанско-никшићке епархије, господина Методија.
— Pogled (@PogledMe) September 26, 2021
Владико, драги Методије, вољом Духа Светога и саборских отаца наше помесне цркве изабран си за епископа наше будимљанско-никшићке епархије. Син си људи чији је корјен овдје, на овим просторима, али си рођен у Сарајеву у мјесту гдје се укрштају народи и вјере, али и у мјесту у којем иако постоје другачији и различити, присутан је Бог. Онда, растао си овдје у овом поднебљу, духовно стасавао уз скуте блаженопочившег митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру. А онда, из те светиње, школовао се и у другим помесним црквама, а исто тако посећивао западне земље и боравио на Западу. Све то заједно је додатак што у Вашој души постоји као сјеме, покретач и оријентир, а то је вјера у живога Христа, сина Божијег који је дошао на овај свијет.
Ви добро знате да црква није од овога свијета, али јесте у овоме свијету, зато што овај свијет без цркве не постоји, односно нема смисла. Они којима црква смета, односно систем вриједности, хтјели би да цркву прогласе оним што она није или да је прикажу другачијом него што јесте, а понекад би хтјели цркву да увуку у своје земаљско блато. Црква није од овога свијета, у овом свијету је да га претвара у цркву. Ми јесмо грађани градова и села, али смо исто тако житељи горњег Јерусалима, житељи Царства небеског. Ми смо у историји, али смо и учесници метаисторије.