У свом обраћању након свечане литургије Патријарх српски господим Порфирије поручио је окупљеном вјерном народу:
„Пре свега и изнад свега, а то обухвата и све поменуте обраћам се вама браћо и сестре православни хришћани. Добро дошли у ову светињу немањићку, у ову земљу у којој су дубоки корени племена Васојевића, у земљу из чијих корена је изашло стабло проткано наузвишенијим духовним дометима, али и народним, православног народа који припада Српској православној цркви али и српском православном народу.
Када кажемо „православни“ то значи да је у самој својој суштини реч о хришћанском, о јеванђељском, што значи да јесте корен који даје плодове који су дефинисани и свесни самих себе, који познају ко су и шта су, који знају одакле су и који им је циљ. И баш зато што све то знају бивају способни да могу у истој мери, на исти начин као што поштују себе и воле себе, да на исти начин воле и другога, у свим његовим димензијама, било да се ради о комшијама, суграђанима, било да се ради о грађанима једне државе, било да су Бошњаци, Црногорци, Хрвати да ли су било који други народ, и наравно да ли су Срби.
Све то скупа, баш због тога што потиче из васојевићког корена могу да познавајући себе и своје не буду затворени у себе него да буду отворени за другог, чак и онда када се на други начин моли Богу, јер Бог је тај који процењује“ Закључио је Патријарх Порфирије у својој бесједи.