Предсједник Црне Горе ј Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић је добио на поклон много бољу маневарску политичку позицију него што је имао након августа 2020. године, саопштио је у интервјуу Телевизији Вијести, Срђан Перић, из покрета Преокрет.
Господине Перићу, шта очекујете да ће се десити 19. августа? Да ли ће пасти још једна Влада и ко би могао да чини ту већину од 41 посланика?
Перић: Оно што можемо очекивати је даљу политичку неизвјесност и даљу ситуацију у којој ће се избјегавати одговорност, прије свега да преузму за учињено, а потом да и даље буду у позицији да одлучују, а да не преузимају ту исту одговорност. Ви бјежите од елементарних демократских начела, а то је да се власт формира из већине, из неупитне већине која својим пуним политичким легитимитетом стаје иза ње, а не неким условљавањем, што је очигледно био случај код нас. То је најгора позиција за грађане и долази до неизвјесности њених резултата, они јесу лимитирани и у коначном ми не знамо, та политика није предвидива и не знамо шта се може дешавати, а та позиција је увијек најповољнија за неку врсту политичког мешетарења у којој ће онај политички субјекат који буде највјештији заграбити највише власти, без подношења одговорности.
Уколико Влада изгуби повјерење, шта очекујете да ће предузети предсједник државе Мило Ђукановић? Да ли ће дати мандат неком другом, или нас очекују ванредни парламентарни избори?
Перић: Предсједник државе који је истовремено и предсједник ДПС-а је добио на поклон много бољу маневарску политичку позицију него што је имао након августа 2020. године. И сада зависи од његовог тумачења како би се он понашао у случају пада Владе. Ми у овом тренутку не знамо да ли ће она пасти, прије свега јер се презентује у овом тренутку да они субјекти који би гласали за обарање Владе њу обарају због потписивања Темељног уговора, а та врста презентације чини проблем два субјекта да оборе ту Владу због тог разлога, то су ДФ и Демократе и ви можете доћи, теоретски, у једну могућност да Влада нема 41 посланика који је подржава али нема ни 41 посланика који би јој ускратио повјерење и да она у том једном лимбу управља државом без преузимања пуне одговорности са врло лимитираним законодавним потенцијалом, и шта она може урадити у том тренутку је врло упитно и све би то ишло у финале ка предсједничким изборима гдје би Влада која не може да вуче реформске резове, прије свега оне економске, онда се суочила са потенцијалним незадовољством који би могао опет да капитализује предсједник државе у трци за предсједника државе у новом мандату.
Шта нас онда очекује након 19. августа: статус кво са постојећом парламентарном већином или нека могућа реконструкција Владе?
Перић: Једна од опција јесте да се формира нека врста већине, на овај или онај начин, од условно речено или реално речено побједничке стране 2020. године из августа мјесеца. Међутим, УРА која предводи ову Владу је експлицитно рекла да ДФ не може бити на министарским позицијама, бар је то било раније, са Демократама постоји врло снажан сукоб, сукоб који је на персоналном, не само на политичком нивоу и само склапање те већине у овом тренутку дјелује доста комплексно. У суштини би ствари требало рјешавати на врло једноставан начин, а то је избори. Када имате овако посложене активности, када је једна опција, конкретно УРА, када је промијенила и реторику и стратешку позицију у односу на ону реторику и стратешку позицију коју је имала у предизборној кампањи, тада идете на изборе и провјерите ту своју нову позицију, и тада имате потпуно чисте поставке и нико вам ништа не може приговорити. Друга опција која се све више помиње у јавности, да би се могао склопити аранжман да би сада имали ротацију на мјесту премијера са неким другим рјешењем, које је у овом тренутку само плод спекулације.
Да ли иједном политичком субјекту одговарају парламентарни избори у октобру?
Перић: Ми видимо да је актуелна већина из страха да не постане мањина бјежала од избора кршећи Устав и одлажући изборе на локалу. Тиме је директно прекршена законска одредба да се избори морају десити једном у четири године, грађани имају право да се изјасне о квалитету било које власти на локалном и државном нивоу једном у четири године и то им је сада ускраћено. Ми не знамо да ли ће бити дефинитивно избори у октобру, иако они сада тврде да хоће, али да не заборавимо да је то тврђено и за јун, не заборавимо да ми на дневној бази слушамо обећања која се не испуне.
Формирали сте нови политички покрет Преокрет. Најавили сте учешће на изборима у Подгорици, шта очекујете какав ће бити одговор грађана на нову странку, да ли мислите да можете бити колатерална штета због неких претходних странака грађанске профилације које очигледно нису испуниле очекивања бирача?
Перић: Када је ријеч о новим субјектима, свакако, ви можете увијек да им с правом постављате питање кредибилитета, било ког новог субјекта који се поставља. Али, то је једно од основних инструмената демократије, да кроз нове субјекте ви вршите корекцију постојећих политика и с друге стране да вршите притисак на постојеће елите да се све више враћу начелима одговорности. И од тога не треба бјежати. У оном тренутку када ви препустите политичким олигархијама да они монополизују простор, тада имате проблем тај који имамо сада, да имате константно договоре и да није важно како ћете гласати, већ како ће се они договорити.
Тачно је да увијек постоји ризик да неко говори једно током кампање а да у кључним моментима ради другу ствар, то би требало да се премошћава кредибилитетом људи и осјећајем грађана да ли могу вјеровати некој понуди или не. И са друге стране, поставља се кључно питање, ако ви у континуитету критикујете одређене потезе власти, ако с друге стране ви нудите шта би требало радити, у неком тренутку је елементарно коректно да ви то ставите на папир, да неки људи стану иза тог папира, изађу пред бираче и траже подршку за то. Да провјеримо да ли и то има подршку грађана. И од тога не треба бјежати. У најкраћем, пробали смо све, не видимо да ишта од тога ради, хајде да пробамо демократију.