Портпаролка Европске уније, Ана Писонеро, рекла је да та заједница очекује од Србије да се постпено усклади са њиховом спољном политиком, што подразумијева и увођење рестриктивних мјера, односно увођење санкција Русији.
На питање Нове.рс да ли на улазак Србије у ЕУ, односно приступне преговоре, може да утиче њен став о рату у Украјини и одбијање да уведе санкције Русији, Писонеро је одговорила да је одлука о проширењу у рукама држава чланица.
Она додаје да је Србија идентификовала улазак у Унију као свој стратешки приоритет, те да је преговарачким оквиром предвиђено њено постепено усклађивање са спољном политиком званичног Брисела.
“Очекујемо да она постепено усклађује своју политику према трећим земљама са политикама и ставовима које је усвојила ЕУ, укључујући и у вези са рестриктивним мјерама. Одлуке о наредним корацима у вези са проширењем су у рукама држава чланица”, рекла је Писонеро, а затим подсјетила како је та заједница реаговала на ескалацију сукоба у Украјини.
“ЕУ је најоштрије осудила ничим изазвану и неоправдану војну агресију Русије на Украјину и увела је опсежне пакете санкција руском и бјелоруском режиму, циљајући на појединце, институције и компаније. Тиме је ЕУ послала јасну поруку да подршка руској инвазији кошта. Санкције ЕУ у вези са поступцима Русије којима се подрива територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине остају под сталним наџором. Било коју одлуку о увођењу додатних мјера Русији или њеним присталицама доноси Савјет једногласно”, наводи она.
Писонеро наглашава да се Србија усагласила са Декларацијом високог представника ЕУ којом се оштро осуђује одлука Владимира Путина да призна Доњецк и Луганск као независне ентитете, као и одлуку о слању руских трупа у ове области.
“Србија је такође подржала резолуцију Генералне скупштине Уједињених нација о агресији на Украјину, најоштрије осуђујући агресију Руске Федерације на Украјину. Међутим, Србија се није ускладила са рестриктивним мјерама ЕУ које произилазе из војне агресије Русије на Украјину”, напомиње Писонеро.