ДРЖАВНА ПОМОЋ МОНТЕНЕГРО ЕРЛАЈНСУ
Пишу пријаве због „просутих“ 55 милиона
Министар капиталних инвестиција потврдио Вијестима да припремају кривичне пријаве. Комесар за проширење ЕУ Вархељи упозоравао бившу Владу да не примјењује спорни закон о помоћи јер ће угрозити преговоре са ЕУ, али је писмо остало тајно
Фото: БОРИС ПЕЈОВИћ
Министарство капиталних инвестиција припрема кривичне пријаве против одговорних особа из бивше Владе које су мимо закона одобравале и уплаћивале државну помоћ банкротираној компанији “Монтенегро ерлајнс”, чиме је нанијета штета држави од преко 50 милиона еура, потврдио је “Вијестима” министар Младен Бојанић.
Агенција за заштиту конкуренције (АЗЗК) протеклих дана донијела је два коначна рјешења, једним је утврдила да је овој компанији мимо Закона о државној помоћи током 2018. и 2019. уплаћено 12,7 милиона еура, а другим да сва помоћ дијељена кроз Закон о улагању и консолидацији “Монтенегро ерлајнса” (43 милиона) није била усклађена са Законом о државној помоћи, као ни са обавезама Црне Горе из Споразума о придруживању Европској унији.
Додјелу те помоћи договарало и исплаћивало је бивше Министарство саобраћаја на чијем челу је био Осман Нурковић, одобравала и изгласавала Влада Душка Марковића, а цијели поступак је требало да контролише Савјет Агенције за заштиту конкуренције, којим је предсједавао тадашњи и садашњи предсједник Миодраг Вујовић.
Агенција је рјешењем обавезала Министарство да покрене процедуру поврата овог незаконито исплаћеног новца од “Монтенегро ерлајнса”, који је у међувремену отишао у стечај.
“У складу са рјешењем АЗЗК-а, Министарство капиталних инвестиција ће пријавити потраживање стечајном судији/вијећу, иако смо потпуно свјесни да држава неће моћи ништа наплатити. Одјељење за борбу против корупције Министарства капиталних инвестиција већ ради на припреми пријаве против лица одговорних за припрему, доношење и спровођење незаконитих одлука које су коштале грађане Црне Горе више десетина милиона еура”, казао је Бојанић на питање “Вијести” да ли и колико новца могу повратити од банкротиране авио-компаније, као и да ли ће поднијети пријаве тужилаштву.
Ни незаконита помоћ није помогла авио-компанији да опстанефото: Саво Прелевић
АЗЗК је наложила Министарству и да припреми предлог закона који ће садашњи Закон о улагању и консолидацији “Монтенегро ерлајнса” бити поништен. Овај закон усвојен је крајем децембра 2019. иако претходно није затражена сагласност Агенције о усклађености државне помоћи, што је била обавеза и према домаћем закону, али и Споразуму са ЕУ. Законом је била предвиђена исплата 155 милиона еура авио-компанији, али су од јула до краја августа из више транши исплаћена 43 милиона. АЗЗК је 3. септембра донијела привремену одлуку којом је Влади забранила даље додјеле државне помоћи “Монтенегро ерлајнсу”, који је крајем децембра због немогућности даљег рада обуставио летове.
Бивша Влада преварила комесара Вархељија
Бојанић је “Вијестима” прослиједио и писмо европског комесара за проширење Оливера Вархељија које је 3. фебруара прошле године, мјесец након усвајања спорног закона о помоћи “Монтегеро ерлајнсу”, послао тадашњем премијеру Марковићу, ресорном министру Нурковићу и тадашњем и садашњем предсједнику Савјета АЗЗК Вујовићу, којим их јасно упозорава да државна помоћ “Монтенегро ерлајнсу” није у складу са обавезама које је Црна Гора преузела на путу ка ЕУ.
“Додатно, поред ових злоупотреба, преварили су и званичнике ЕУ и након њиховог јасног упозорења, уплатили 43 милиона еура ‘Монтенегро ерлајнсу’, потпуно свјесни да поред штете по буџет угрожавају и пут Црне Горе у ЕУ”, казао је Бојанић.
Ово писмо, према информацијама “Вијести”, никада није званично заведено у Министарству, Влади и Агенцији, нити у архивама постоје званични одговори на њега.
Вархељи писмо
У периоду када је стигло ово упозорење европског комесара, Влада је била у преговорима са Европском унијом о отварању посљедњег неотвореног преговарачког Поглавља 8, које се односи на управу на област конкуренције.
Сагаворник “Вијести” из тог периода казао је да је ужи круг особа укључених у преговоре знао за ово писмо, али да о њему није постојала писана комуникација, док је у разговорима са представницима ЕУ обећавано да спорни закон о помоћи “Монтенегро ерлајнсу” неће бити примјењиван.
Новац тајно исплаћиван након отварања поглавља
И спорни закон заиста није примјењиван, што је утицало да се преговори о отварању посљедњег поглавља о конкуренцији успјешно окончају 30. јуна прошле године, што је тадашња Влада саопштила као свој велики успјех.
Међутим, само неколико дана након тога почиње тајно уплаћивање вишемилионских сума новца овој авио-компанији. Од почетка јула до 25. августа компанији су исплаћена 43 милиона еура, што јој на крају, због њених огромних губитака и дугова, ништа није помогло.
“Доносиоци одлука су тада били свјесни да се крше правила ЕУ на која смо били упозорени. Да тај новац није уплаћиван током јула и августа компанија би већ тада престала да лети, што њима није било прихватљиво из политичких разлога због августовских избора. Сматрало се да је боље заташкати проблем и привремено продужити живот авио-компаније, а да се суочавање са ЕУ остави за послије избора”, казао је саговорник “Вијести”.
И Вархељи у свом писму из фебруара 2020. указује да је правилно поступање у овом случају важан тест за преговарачко Поглавље 8, те да ће поступак у овом случају утицати на напредак преговора.
Он наводи да мјере државне помоћи из овог спорног закона не би требало да буду на снази прије него што АЗЗК не да мишљење о таквој врсти помоћи. Он премијеру, министру и предсједнику Савјета АЗЗК указује да је то дефинисано и црногорским Законом о контроли државне помоћи, као и Правилима ЕУ о државној помоћи.
Комесар ЕУ боље знао домаће прописе од министара
Чланом 12 Закона о контроли државне помоћи, на који се позива Вархељи, прописује да се државна помоћ не смије додијелити прије одлучивања Агенције за заштиту конкуренције.
Регулативама ЕУ је дефинисано да ће европска Комисија непрестано, у сарадњи са државама чланицама, анализирати све врсте помоц́и које постоје у тим државама, те да ц́е предлагати мјере које ће унаприједити функционисање унутрашњег тржишта. Такође, уколико Комисија утврди да се државна помоћ злоупотребљава или није у складу за законима, налаже државама временски рок којим се таква помоћ укида или мијења. Ако то државе у прописаном року не ураде, Комисија упућује предмет Суду правде ЕУ у Луксембургу.
Упркос томе, како констатује Вархељи у писму, црногорски парламент је усвојио Закон о улагању у консолидацију и развој МА. “Европске комисија сматра да ово изазива озбиљну забринутост у вези поштовања члана 73 Споразума о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Црне Горе који предвиђа да мјере државне помоћи треба да процијени независни орган, односно АЗЗК. Стога Вас молимо да поправите ситуацију. Органу за контролу државне помоћи треба дати средства и информације, како бисмо испратили случај и усвојили одлуку…”, наводи Вархељи у писму уз додатак да Црна Гора треба да поштују законодавтсво своје земље и обавезе из Споразума
Он наводи да према Изјави АЗЗК, Агенција није могла донијети одлуку прије усвајања спорног закона због непотпуности документације коју јој је доставила Влада и временских ограничења.
Вархељи наводи да Комисија ЕУ подржава АЗЗК у циљу примјене правила ЕУ о државној помоћи у овом случају, имајући на уму циљ којим би се смањили поремећаји у пружању услуга МА, као и обезбјеђивању континуиране доступности Црне Горе ваздушним путем.
“То би могло резултирати одрживим резултатима са нижим трошковима и ризицима за црногорске пореске обвезнике”, навео је Вархељи.
Тужилаштво није само поступило по рјешењима
С обзиром да су рјешења Агенције којим се државна помоћ од 55 милиона у посљедње три године проглашава незаконитом, донијета 19. априла и 5. маја, Вијести су прије два дана питале Више и Специјално државно тужилаштво да ли ће истрагу покренути по службеној дужности.
“Поводом питања постављених у вашем мејлу, обавјештавам вас да у Вишем државном тужилаштву у Подгорици није формиран предмет”, одговорено је из овог тужилаштва.
Из Специјалног државног тужилаштва “Вијести” нијесу добиле одговор.
Држава и даље губи новац по закону чија је легалност спорна
Иако је Агенција наложила да се хитно покрене процедура укидања Закона о улагању и консолидацији “Монтенегро ерлајнса”, он и даље производи вишемилионске штете по државу.
Аеродроми Црне Горе јуче су наплатили из државног буџета 9,5 милиона еура по основу правоснажне пресуде коју су добили против бившег националног авио-превозника “Монтенегро ерлајнса”. Новац је наплаћен принудним путем, ангажовањем јавног извршитеља.
Иако се овај дуг односи на бившу авио-компанију, Привредни суд је донио одлуку да се Аеродроми могу наплатити из државног буџета јер је спорним законом било предвиђено да ће Влада уплатити новац “Монтенегро ерлајнса” да плати дуг Аеродромима. Из дијела новца уплаћеног у августу прошле године, 15 милиона се односило на дуг Аеродромима.
Питање наплате преосталих 9,5 милиона еура директно из буџета преко јавних извршитеља покренуо је прошле године тадашњи извршни директор Аеродрома Данило Орландић. Највећи дио овог новца отиће ће на плаћање судских спорова и обештећења, јер је бивши менаџмент Аеродрома изгубио судске спорове вриједне преко 14 милиона еура, од чега већина тек долази на наплату.