Грађани, ФОТО: Побједа
У Црној Гори тренутно су активне 6.122 невладине организације (НВО), што значи да у просјеку на 100 грађана имамо једну НВО. Подаци из регистра Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија показују да је до марта ове године из регистра избрисано 4.415 организација, пише Дан.
Саговорници Дана оцјењују да је Закон о НВО јако либералан, те да је то омогућило регистровање огромног броја организација, док у пракси имамо ситуацију да се за око 100 њих зна и да су присутне у јавности.
Аналитичар Марко Беговић, каже да питања попут статуса цивилног сектора у црногорском друштву као и самог грађанског активизма тек треба да дођу на агенду озбиљнијег академског и политичког анализирања.
Теоријски, како каже, цивилни сектор би требало да буде важан покретач развоја једног друштва.
“Сами број од преко 6.000 НВО говори да наши суграђани размишљају о цивилном сектору као медијуму за артикулисања различитих друштвено-политичких ставова и повезаних иницијатива. Но, у Црној Гори имамо специфичан нормативни оквир, патако имамо спортске организације које јесунепрофитне по свом статусу, али се начин и услови оснивања предвиђени лекс специјалис (Законом о спорту), што представља јединствено правно рјешење у Европи”, каже Беговић
И како додаје, неопходна су свеобухватна истраживања рада и функционисања организација цивилног сектора као и низа јавних расправа о могућностима развоја.
Према ријечима Александра Перовића из Еколошког покрета Озон, Закон о НВО је дозволио такав начин регистрације, да је бројност НВО заправо небитна.
“Велики број НВО су регистроване само да би служиле као параван појединцима да реализују приватне интересе било да се ради о финансијама или утицају на неке друштвене процесе. Бројност није битна за оне који стварно раде, али свакако оставља простор заразне манипулације као што се дешава у Црној Гори. Не могу се отети осјећају да се толико НВО сектор злоупотребљава управо због бројности и да је квалитет рада увијек рањив јер се сви стављају у исти кош”, наводи Перовић.
Како истиче, постоје и НВО које су изградиле свој имиџ и којима људи вјерују.
У Коалицији за одрживи развој (КОР) сматрају да Црна Гора уопште има проблем са недостатком контроле дјеловањау свим секторима, па и у НВО.
“Већи је проблем дјеловање активних НВО који годинама добијају грантове и нпр. у случају еколошког дјеловања који им стоји у статуту и по њима успјешно спроведеног пројекта из гранта, на терену немају никакав резултат, а самостално организовани покрети активиста без грантова и помоћи тих НВО, добију сваку битку за заштиту права за које се боре”, каже предсједник КОР-а Милош Лазаревић,
Додаје, да је КОР без финансијске подршке водио и добио бројне битке у партнерству са грађанима.
За Митра Радоњића из Института за социјалну и образовну политику, енорман број НВО које су папиролошки активне су заправо резултат либералности Закона о НВО, те да то у ствари штети цивилном сектору јер се стиче утисак како само мали проценат НВО заправо ради нешто и то заправо и представља проблем.
“Што се финансијског аспекта тиче, то је посебан сегмент јер ако погледате одлуке са конкурсау задње четири године примијетиће се да једне те исте НВО добијају средства, а посебно је занимљиво да управо већином представници тих НВО буду у комисијама и једноставно се ствара ситуација да нема мјеста за друге, младе НВО са новом енергијом, што свакако није добро”, истиче Радоњић.
Статути прилагођени конкурсима
Марина Вујачић каже да се у посљедње вријеме може примијетити да се одређени број НВО „активирао” првенствено због годишњих конкурса које расписују министарства, а притом се не мали број тих организација почео бавити разноразним, често неспојивим областима тиме што су своје Статуте „прилагодили” захтјевима конкурса.
“Осим проблема експертизе и само пројектног, а не програмског дјеловања ових НВО, често се у пракси надлежни органи понашају комформистички подстичући социјални мир, а не јавни интерес. То свакако штети програмски орјентисаним, и оним НВО које у областима у којима су регистроване имају и велику експертизу јер их оваква дјеловања ‘враћају на почетак’ негативно утичу на њихово вријеме и ресурсе, а да не говоримо колико, у крајњем, штете циљној групи и њеним интересима, доприносећи тако некада и подијељеним и нејасним ставовима грађана о неким питањима”, наводи она.
Неформалне групе немоћне, па оснивају организације
Према оцјени Марине Вујачић из Удружења младих са хендикепом, НВО се често формирају јер неформалне групе грађана често не могу да остваре жељени утицај, а постоји и пракса да струковна удружења, представници политичких партија, вјерских организација и други формирају и НВО, а то некада раде и приватна друштва која имају и НВО.
“Да не говоримо да има не мали број НВО основаних од стране запослених у јавној управи и на државном и на локалном нивоу, у разним гранама власти и инстигуцијама система укључујући и јавне установе и да често ти појединци, односно некада организоване групе запослених посредством НВО спроводе оне активности које кроз институцију или установу не спроводе или не спроводе на адекватан начин иако им је то некада и примарни посао”, казала је Вујачић.
Осим што ти појединци имају често информације из прве руке и знају слабости система, како истиче, некада на овај начин користе могућности додатног ангажмана.
Вујачић напомиње да би систем морао препознати и подржати оне НВО које дјелују у циљу његовог кориговања и побољшања и указује да неактивност организације није прописана законом као разлог за брисање из регистра, а требало би.
Извор: Дан