Почетак дигиталне побуне у Србији

Пише: Марија Шћекић Живојиновић

фото: Freepik

Удружење радника на интернету прошле недеље је предало своје захтеве премијерки Ани Брнабић, министру финансија Синиши Малом и директорки Пореске управе Драгани Марковић да зауставе тренутну наплату и покретање пореских поступака и започну хитне преговоре са њима. Иако су премијерка и министар испрва изјављивали да су спремни на преговоре, они још увек нису одговорили на захтеве овог удружења. Штавише, министар финансија је синоћним гостовањем на ТВ Курир својим изјавама свима ставио  до знања да не жели да преговара о ретроактивној наплати која износи и до 80%:

– „Ово су закони из 2001., 2003. Дакле, свако је био свестан својих пореских обавеза, само очекујем да они ту своју обавезу према својој држави такође испуне.“

Оваквом изјавом, министар Мали ставља до знања фриленсерима да не уважава ситуацију у којој се фриленсери налазе, јер свако инсистирање на ретроактивном плаћању води десетине хиљада породица у дужничко ропство. 

Фриленсери не само да немају права конвенционално запослених, већ се од њих тражи и да ретроактивно плате доприносе на основу којих нису остваривали никаква права. Такође, обзиром да се фриленсери уврставају у физичка лица, не постоји неопорезиви део. То значи да уколико неко заради нпр. суму од 50€ у току текућег месеца, 23€ мора да издвоји да уплати држави. У ту суму спада и уплата за ПИО, која не улази у стаж. Овде је важно напоменути и да фриленсери не могу да планирају колико ће зарадити у току једног месеца, нити да ли ће имати довољно среће да добију довољан број задатака који ће им онда омогућити да од тога живе. Цена хардвера, софтвера, сертификати, проценат који платформе узимају као и оцене које појединци добијају за одрађени рад пуно утичу и на зараду и на потенцијално будуће пословање са постојећим или неким новим клијентима. Такође, на свим већим платформама, српски фриленсери морају да докажу свој квалитет како би управо они добили посао, а не нпр. Индијци или Филипинци, који махом раде за мање паре, или, примера ради, неко из западноевропских земаља или Америке. Конкуренција је велика, неизвесност је велика, трошкови су велики. Опет, без обзира на конкуренцију, уз своја знања и тежак рад фриленсери из Србије су већ доказали свој квалитет, о чему сведочи и сам број фриленсера. Србија је 11. земља у свету и четврта у Европи по броју људи који раде од куће, показује истраживање о раду путем интернета које је у децембру 2018. објавио Окфордски институт за интернет.

Закон из 2001.ве , који министар финансија спомиње у гостовању на ТВ Курир, писан је док брз интернет или платформе попут Upwork-а нису ни постојале у Србији. „Наше законодавство просто не препознаје интернет платформу као послодавца. За нас је та тема још увек далеко и поставља се питање како ће она у наредном законодавном циклусу бити суштински разматрана и регулисана“, каже Бранка Анђелковић, директорка програма у невладином Центру за истраживање јавних политика.

Можемо додати и да увођење фриленсера у легалне токове путем креирања закона који признају овај вид пословања би такође могао бити савршен начин да се спречи одлив мозгова. Нажалост, уместо тога, застарели прописи, ретроактивна наплата и високи намети, довешће до потпуно супротног. 

Јасно је да се (неки) намети морају платити, али држава уз сарадњу фриленсера мора да пронађе одговарајући модел обрачуна пореза, јер ништа није јасно дефинисано, пошто их закон, како већ нагласисмо, не препознаје. 

Ми јесмо за плаћање пореза, само је питање како и колико. Држава 20 година није примењивала закон и онда се, једном објавом на Фејсбуку, сетила да тражи пет година уназад наплату пореза и намирење тог дуга у року од 15 дана. То, заједно са свим доприносима и каматама износи и 80 одсто прихода, што је – пљачка. То нико нема да плати. Држава је одговорна што није примењивала закон и спроводила прописе”, наводи Погачар из Удружења радника на интернету.

Управо из ових разлога, Удружење радника на интернету позвало је своје чланове на својеврсну дигиталну побуну против институција које одлучују о судбини фриленсера у Србији.


Путем „затрпавања“ мејловима и телефонским позивима Министарства финансија, Пореске управе Србије и кабинета премијерке Ане Брнабић, радници на интернету желе да укажу на велики проблем које им је створило најављено ретроактивно опорезивање пет година уназад свих прихода које су остварили из иностранства уз камате до 80% и потенцијалне затворске казне. Они траже да држава одмах прекине са претњама и прогоном десетине хиљада фриленсера, Осим тога, траже и обуставу поступака пореске контроле, доношења и извршавања пореских решења све док се не успостави одржив, транспарентан и прецизан пореско-правни оквир за раднике на интернету, као и почетак преговора и дијалога о правном статусу радника на интернету, дефинисање структуре и финансијских стопа пореза и доприноса.

У Удружењу апелују на грађане да им се прикључе и помогну њихову борбу за право на достојанствен рад и живот. 

фото: Freepik

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest