ПОГЛЕД из угла једног “малог” човјека

Никада велике ствари није покретала велика маса људи, увјек су велика дјела почињала од храбрих појединаца. Такви су се увјек хватали у коштац са проблемима, а људи су препознавали њихову жртву, рад и циљ, пратећи их на том путу. Тако су покретане револуције, рушени диктаторски режими, окончавали ратови. Тако су се односиле и “мале” побједе, бранећи шуме, ријеке, паркове, као и све према чему је чињена велика неправда.

У суштини бранио се “мали” човјек од великих мука, недаћа и лоших намјера.

Ми живимо у земљи у којој има много недаће и муке, а још више лоших намјера, али има и храбрих људи. Ипак је ово земља која се дичи храброшћу. Пар таквих људи се окупило око портала Поглед покушавајући да створи несто вриједно, објективно, нешто што ће „малом“ човјеку из народа, отворити нови поглед на друштвену ситуацију и све оне недаће са којим се сусреће свакодневно. Да ли ће им успјети? Показати ће вријеме, мада ја чврсто вјерујем да хоће. Знам да на том путу им неће бити лако. Биће им могу слободно рећи и тешко, јер неће бити на страни лоших намјера, неће бити на страни оног медијског мрака који влада у Црној Гори. Јер се неће ставити на располагање, ДПС-у и његовом предсједнику Милу Ђукановићу, како што су то урадили јавни сервис Црне Горе, разне новине и портали, са циљем одржавања тензија и поменуте „господе“ на власти. Јер неће личити на Пинк, зато им на медијској сцени Црне Горе неће бити лако. Али ће зато бити своји, самостални и храбри у сваком погледу, бити на страни истине и правде, свидјела се она њима или не. А у овој земљи, нашој милој, бити на тој страни је нешто најтеже.

Нисам дио портала Поглед, желим да се то зна да не би неко помислио да сам пристрастан. Циљ мог писања је што се једна моја жеља се остварила, да неко на сјеверу Црне Горе, оном дијелу наше земље заборављеним од свих, посебно од оних који чине власт, најзад неко стане и почне информисати и заступати ставове оних људи који живе горе, а којих се сјете само када треба да гласају на изборима. Да се једном и са сјевера Црне Горе чује медијски глас малог човјека којем је доста овог јарма и који жели боље сјутра за своје потомство. Оних који желе да остану на сјеверу Црне Горе, који не желе да по бијелом свијету трбухом за крухом, траже боље сјутра себи и својима. Да једним новим погледом доведемо друштво у бољу позицију да ствара боље услове за све нас. А то можемо постићи разгрћући овај медијски мрак али и друштвени мрак у ком је Црна Гора запала већ тридесет година.

Тридесет година ми ходамо по мраку који су створили људи који воде ову државу. Поноћ је откуцала одавно, а ми слијепи ходамо по мраку као да не видимо шта се дешава. Или не желимо да видимо, да је врх власти ДПС-а и њихових сателита, омогућила себи као и повлашћеним појединцима и тајкунима, огромно богаћење на рачун грађана ове земље. Пљачкајући све што се могло опљачкати, при том дијелећи и уносећи раздор међу грађанима. Стварајући подјеле прикривали су своја злодјела. Притом износили су милионе и стављали их на своје приватне рачуне, нису гледали да ли дио пара припада нама који их не подржавамо или онима који их слијепо прате. Уништавајући моју Црну Гору, уништавали су и Црну Гору оних који су изманипулисани од стране ДПС-а вјеровали да само ја и мени слични против Црне Горе. Не обазирајући се на подвале и пљачку у режији Мила Ђукановића, појединци безуспјешно траже разлику у мојој и њиховој Црној Гори, истој земљи свих нас, нашем заједничком кућном прагу, нашој кући.

Док они траже разлике Црна Гора је на рубу егзистенције!

Уништена је економија, туризам, школство, здравство. Уништена је обала мора, културна баштина, ријека Тара, планина Сињајевина. Продато је, оним истим повлашћеним лицима сумњивог капитала, све што је иоле вриједјело. Једноставно, покрадено је све што се могло покрасти а уништено све што је стајало на путу стварања капитала. За то вријеме ми смо се свађали око мање битних ствари.

У таквим околностима ђе власт не преза ни од чега дошао ред и на Цркву. Донесен је закон о слободи вјероисповјести који је постао директан напад на Српску православну цркву и Митрополију црногорско-приморску са њеним епархијама. Закон је споран по мнигим члановима, ја се њима нећу бавити сада. Оно што је проистекло из тог закона је то, да данас на улицама Црне Горе сваког четвртка и недеље шетају десетине хиљада грађана ове земље, који се боре против отимачине црквеног у корист ДПС-а. На улицама су људи који се боре против срамног закона, мирно, достојанствено, изражавају свој став. Један крај другог ходају брат до брата Црногорци, Срби, Муслимани, ходају сви који мисле да закон није праведан. У литијама су људи свих профила, образовања, разних занимања, млади, стари, ђеца, сви су ту због неправедног закона. Данас се у Црној Гори родила нада у боље сјутра. Да се разумијемо не очекујем и не надам се да ће Црква мијењати власт у земљи, али вјерујем да ће овакве околности отворити очи браћи осталој, да погледају и запитају се, данас су дошли по Божије и Црквино, шта је следеће, наши домови и наша имања? Да отворе очи и виде да је вријеме за промјене. Нормално је да сви ми немамо исте ставове и драго ми је због тога, на различитости треба стварати бољу Црну Гору. Зато сви који вјерују у ово и правду треба да су на литјама. Борећи се за правду и право другога боримо се за себе. Јер само борбом против неправде и криминала можемо се надати бољем друштву.

Бољем друштву у коме власт неће игнорисати своје грађане, претварати се да на улицама градова Црне Горе не учествује у молебанима и литијама од 150 до 200 хиљада људи, већ ће исправљати своје неправде у корист народа. Да је по образу и части давно би поднили оставке и власт вратили народу.

Сваки мрак на крају обасја трачак свјетлости, увјек неко засија, па пратмо портал Поглед можда и видимо свјетло, а можда то свјетло и буде неко од Нас.

Јанко Плавшић

обични грађанин најљепше земље на свијету