Драгица Радосављевић Цакана признаје да јој је Ксенија Цицварић била узор, али и да је уз Лепу Лукић и Наду Обрић стекла самопоуздање! Осим тога, пјевачица се присетила и Седморице младих који су јој били одскочна даска у каријери
Само за Поглед, Драгица Радосављевић Цакана открива да је недавно добила престижну награду у Македонији за очување традиције македонских традиционалних песама, као и национално признање у Србији за традиционалну пјесму, оцењује опште стање на музичкој сцени у региону и прича нам о самом почетку своје каријере, а дотакла се и млађих колега у чији рад и квалитет вјерује и сматра да ће опстати упркос мору свега и свачега на музичкој сцени у окружењу.
„Опште стање у региону је ОК ако изузмемо наше стање, у смислу квалитета, а и квантитета.“
Да ли је савремено доба утицало на квалитет или не?
„Поред силне количине нових појава на сцени, квалитет више нема цену, све је лошији, појављују се нове фигуре са мало знања, а одустају они који знају… Из ког разлога, не знам и жао ми је због тога, и морам да нагласим да мислим на све музичке жанрове.“
Осим музике, зна се да сте играли рукомет и стони тенис, да ли се и данас рекреативно бавите спортом?
„Рукомет сам почела да играм са 14 година и мислила тако млада да је то за цео живот, а стони тенис ми је био некако успутно. Ипак, остала сам у рукомету до 22. године.“
У којој мери је Лепа Лукић утицала на вашу каријеру будући да је познато да сте својевремено, док још нисте били познати као касније, наступали са њом на једној турнеји?
„Лепа Лукић је била мој ветар у леђа и срећна сам да је она била прекретница у мом животу што се тиче певања. Касније је то била Уснија Реџепова, затим Нада Обрић. Много су ми помогле да стекнем самопоуздање. Захваљујући њима сам и добила жељу да наставим са музиком и борим се за део музичког неба. Хвала им на томе.“
Прошли сте на кастингу за певачицу ансамбла Седморица младих, међутим, та сарадња никада није остварена, шта се десило?
„Као девојчица сам освајала све могуће награде од своје 14. године, уз рукомет сам била и музички ангажована пре свега као такмичар за своју школу, а затим општину и онда сам се пријавила за конкурс Седморице младих, који су тада били неприкосновени. Победом на том такмичењу за улазак у њихов састав мислила сам да је цео свет мој. Нажалост, до те сарадње (иако је то тада пропраћено у свим медијима) није дошло. Из ког разлога не знам, али сам касније сазнала, ако је то истина, да је то само била њихова жеља од које су одустали ?! Свеједно, за мене је то опет била одскочна даска.“
Сјајно пливате и у поп жанровима, чак сте снимили и албум са поп песмама, који стил вама највише прија када је музика у питању?
„Одрасла сам уз поп музику и народну изворну песму и да нисам касније била у културно-уметничким друштвима, остала бих вероватно у поп музици, али ме звук традиције и лепе косметске песме просто одвукао на ту страну и ту суверено владам, то јест, најсигурнија сам, а када нешто волите, онда је то то.“
Ваша ћерка је стекла музичко образовање, а таленат је наследила од вас, да ли вам је жао што је ипак одустала од тога да јој музика буде животни позив?
„Моја ћерка је завршила виолину и соло певање, била је ужасно талентована, али просто није кренула тим путем, мислим да је тада био разлог што сам ја била ретко код куће, то је њој падало тешко као и мени, па је знала да каже: ‘Ја се никада нећу бавити музиком када будем имала своју децу.’ Наравно, то није разлог који је пресудио, већ је просто наставила свој пут суђени и некако сам срећна због тога. Свакако, то њено знање, таленат и образовање јој нико не може одузети.“
Када се осврнете уназад, да ли бисте и ви поново изабрали исти пут што се каријере тиче?
„Што се мене тиче, свакако бих много тога променила што се моје каријере тиче. Била бих ангажованија, борила бих се на други начин и не бих све препустила времену, јер време брзо пролази, а ја сам имала своју шансу коју сам делимично искористила, могла сам све другачије. Наравно, кренула сам тежим путем ка успеху, али сам са ове временске дистанце ипак задовољна и срећна што сам одабрала музику и што се бавим прелепом, пре свега традиционалном песмом.“
Да ли пратите рад младих музичара и извођача у региону, постоји ли неко ко се издваја и допада вам се по комплетном раду и појави?
„Много је на сцени музичкој свега и свачега, али се свакако у тој гужви издвајају многи, тачније они који знају и имају жељу и то добро раде. У мом жанру издвојила бих девојке које предивно певају и чине групу ‘Луча’. Осим певања, имају и одличан стајлинг, одабир песама… Постоје наравно и код нас и у региону јако добри млади певачи и требало би ми доста времена да их све набројим, али их заиста има и они ће се свакако издвојити у овој гужви свега и свачега.“
Ксенија Цицварић, Жути Серхатлић, Љубомир Ђуровић… Како оцењујете њихов начин рада и таленат?
„Ксенија ми је била узор за ту врсту песама, као и Мара Ђорђевић, и наравно, не бих да пропустим да поменем и Нену Ивошевић.“