проф. др Драган Копривица
Иако је општепознато да, поред часне стране у свом раду, полиција у Црној Гори представља ударну песницу у свим епизодама заштите лика и дјела великог Вође, нови случај, везан за угрожавање безбједности Милана Кнежевића, дјелује у нивоу гротеске и индоленције без преседана. Иако је у јавности већ пет дана постојала информација да се припрема атентат на Милана Кнежевића, из Управе полиције, или било којег другог органа, до врха Министарства унутрашњих послова, нико се није сјетио да Милана Кнежевића, посланика Скупштине Црне Горе, једног од опозиционих лидера, и писца, макар и формално припита око тих и таквих нимало пријатних сазнања.
Такав принцип крајње неодговорности и немара полиције директан је доказ да у Црној Гори постоје селективна правда и брига за безбједност грађана по систему “је ли наш или њихов”. С једне стране, евидентно је потпуно одсуство жеље и намјере полиције да се укључи у постојеће пријетње по живот једном од лидера опозиције. С друге стране, тренирајући строгоћу по Пљевљима, полицајци ревносно испребијаше грађане да је чак и Александар Зековић, предсједник Савјета за грађанску контролу рада полиције, несумњиво режимски човјек, морао указати на чињеницу да је полиција прекорачила овлашћења у случају пребијања једног од учесника протеста, који се није опирао привођењу.
У причи о непоступању полиције поводом нимало пријатних сазнања за Милана Кнежевића, присутан је и детаљ, скоро на нивоу научне фантастике. Али аутор ове колумне мора одати признање Андрији Поповићу, лидеру Либералне партије Црне Горе, блиске ДПС-у по свим основама, који је имао снаге да се уздигне изнад свих наших примитивизама и подјела, и на сједници Скупштине поштено и одлучно запита да ли је могуће да врх црногорске полиције већ толико дана ћути на познате најаве потенцијалног атентата на посланика Кнежевића. А то ће Поповићу несумњиво остати упамћено као чојски гест. А у ДПС-у, наравно, мртво море, по систему “опозицији што горе, то режиму боље”.
Флагрантно питање у свему овоме је: зар је полицији било толико тешко да током свих скоро недјељу дана бар једном позове народног посланика, да бар узме службену забиљешку, барем реда ради. Ништа, апсолутно ништа. Челници Министарства унутрашњих послова и Управе полиције понашали су се као да не станују у Црној Гори.
А након пет дана, да комедија буде већа, кад је Кнежевић обавијестио јавност о индолентном понашању полиције, да се нико од надлежних није одлучио на људски и професионални гест да га позове на информативни разговор, да се бар чује каква су његова сазнања, из полиције је стигло “сасвим логично” оправдање: Кнежевић није упутио допис полицији. Дакле, све док не пошаљете допис, може свашта да Вам се деси, битно је да ће из полиције, која је за пријетње знала као и сва Црна Гора, и регион, одговорити: “Нијесте послали допис.” Смијешно, да није жалосно какав се приступ “његује” кад су у питању прави опозициони лидери, који нијесу по вољи власти. Очигледно, враћамо се у стара добра комуњарска, вунена времена, од којих се режимски Монтенегро наводно дистанцира, а све вријеме примјењује брозовске и стаљинистичке рецепте. Зато ће и овај поступак полиције ићи у прилог новим оцјенама Фридом хауса да Црна Гора није демократска земља, или ће овај најновији случај незаинтересованости полиције третирати као креативно тумачење правде кад је ријеч о опозиционарима.
Уз све ово, иако су чак и регионални медији објавили информацију да неке криминалне структуре планирају атентат на Милана Кнежевића, полицији је било важније да прави притиске на независне медије да признају од кога су добили фотографије непознате особе са силиконском маском на лицу, у ноћи, близу имања Кнежевића. Па ће и тај поступак полиције ићи у прилог оцјенама Фридом хауса да Црна Гора није демократска земља.
Све у свему, ако је и од врха режима, и врха полиције, таква индоленција није поштена, ни грађанска, ни црногорска. А између свих тих ријечи аутор ове колумне ставља знак једнакости, у Црној Гори, земљи неједнаких права за све и кад је у питању директно угрожавање живота посланика Скупштине. Аферим за полицијске манире и структуре, како се, по систему селективне правде, брину за животе грађана, и представника грађана у Парламенту. И то је данашња Црна Гора.