Исти ти, који Цркву презиру из дна душе, не презају да коментаришу ко ће бити нови Патријарх, па чак и предлажу по друштвеним мрежама који им је најбољи. Говоре како ће Вучић да изабере Патријарха, јер код њих у души не постоји Дух Свети. Они негирају Његово постојање, па самим тим мисле да Патријарха бирају политичари
Пише: Владимир Ђукановић
Поново се повампирују авети црвене куге. Безбожници свих могућих врста, секташи, сатанисти, анархисти, титоисти… Све са једним циљем- ударити по нашој Светој Цркви.
Ударити на монаштво, свештенство, на епископе, вређати мртвог Патријарха. Три дана уназад потомци ознаша и удбаша нам говоре како је Свето Причешће нездраво, како тело и крв Христова су заразни. Не схватају несрећници да је њихов мозак мржњом заражен. Потомци оних који су са великим задовољством палили цркве или их у штале претварали, они који су празнили домаћинима амбаре, који су бријали браде свештеницима и убијали владике и који су певали песме како против Бога ратују, повели су по упокојењу Његове Светости Патријарха Иринеја нову битку против верујућег народа и наше Свете Цркве. Битку против домаћинске Србије.
Исти ти, који Цркву презиру из дна душе, не презају да коментаришу ко ће бити нови Патријарх, па чак и предлажу по друштвеним мрежама који им је најбољи. Говоре како ће Вучић да изабере Патријарха, јер код њих у души не постоји Дух Свети. Они негирају Његово постојање, па самим тим мисле да Патријарха бирају политичари. Њима је Црква увек била Централни комитет, а Брозa су држали за Господа, па мисле да сви морамо као и они да живимо тако обезбожени. За њих је Свето Причешће лизање кашичице. Има ли веће срамоте по њих и веће увреде која се чини према Цркви и сваком од верујућих људи?
Апелујем на државу да заштити људска права верујућег света у Србији. Нема потребе за кажњавањем унесрећених и обезбожених који све ово чине, јер они су већ својим таквим животом кажњени. Ипак, ако се не стане у заштиту верујућих људи, плашим се да ћемо и у Србији ускоро морати да бранимо светиње.
ИН4С
Sva naša Crkva ( Pravoslavna) od 1945. godine, do skoro bila je pod kontrolom države i KPJ, a postojali su pojedinačni slučajevi otpora svještenika i monaha, neke su koštale života, a neki su bili pod osudom društva i podvrgnuti ruganju komunističke djece i mladeži. Da bi se napisao ovakav članak treba i poznavanje onog što se dešavalo. Što se tiče Crne Gore, najveće posleratne bezbožničke zemlje u regionu, mnogo toga se promijenilo dolaskom na tron mitropolita gospodina Amfilohija Radovića i započelo je izvlačenje Vjere i Crkve iz satanističke komunističke ruke. Samo da je to uradio dovoljno je, a i ne mnogo toga još. Slava mu!