Предстојећи попис становништва је од суштинског значаја за Србе из Црне Горе. Нема сумње да ће бити структура које ће покушати Србима да потуре кукавичје јаје у виду изјашњавања као ,,Србин-Црногорац“ или ,,Црногорац-Србин“
Предстојећи попис становништва је од суштинског значаја за Србе из Црне Горе. Нема сумње да ће бити структура које ће покушати Србима да потуре кукавичје јаје у виду изјашњавања као ,,Србин-Црногорац“ или ,,Црногорац-Србин“.
Такве опције су на претходном попису 2011. године имале укупно 3.936 изјашњених, односно 0,64%. Опасност комбинације национално-регионалног изјашњавања по национални идентитет најбоље се види на примеру Шпаније. У Шпанији је до 1975. године било могуће изјаснити се само као Шпанац. Наравно, Шпанија је била ауторитарни режим у то доба и јасно је да се тако нису осећали значајни делови Каталоније, Баскије и Галиције.
Међутим, већина становништва у другим крајевима Шпаније је гајила превасходно шпански национални идентитет. Од пада франкизма Шпанија форсира идеју ,,двојног идентитета“, односно да особа има и национални и регионални идентитет (нпр. и Шпанац и Андалужанин), како би, између осталог, нивелисала целу Шпанију са оним што увелико постоји у Баскији и Каталонији и тако покушала да ослаби њихове сепаратистичке аспирације. Резултати такве политике су катастрофални. Тако истраживање шпанског Националног института за статистику из 2014. годину говори да се, укупно гледано, Шпанцима осећа 24,5% грађана, да двојни идентитет има чак 54,5%, док искључиво регионални идентитет има 17,4% грађана.
Није спорно да су овакви резултати били очекивани у Каталонији и Баскији, па и у Валенскијанском Региону и Галицији, али засигурно не и на традиционално изразитој прошпанској кастиљанској територији. Национални инжењеринг довео је до тога да у Кастиљи-Ла Манћи двојни идентитет има 53,6% грађана (шпански 36,4%), у Кастиљи и Леону 61,4% (шпански 33,6%), а у Региону Мадрид 43,4% (шпански 39,4%). Шпанија не само да није охрабрила Баске и Каталонце да се изјашњавају као Шпанци, већ је и од неспорних Шпанаца створила неки међуидентитет. Према томе, имамо пластичан пример зашто Срби у Црној Гори треба да се изјасне као Срби, а не Срби-Црногорци/Црногорци-Срби, јер би то било највише на штету чисто српског националног идентитета.
Аутор је Рајко Петровић, српски политиколог и хиспаниста, докторанд на Факултету политичких наука у Београду, сарадник и пријатељ иницијативе српског народа у Црној Гори „Ми знамо ко смо”
Извор: Фејсбук