На порталу Антена М, чији је власник Дарко Шуковић, јуче је пласирана колумна извјесног Александра Секуловића под називом „Клерофашистичка химна“ и који је навео да је каменовање аутобуса са дјецом на Цетињу имало само симболично значење.
„Група огорчених грађана Цетиња насјела је на ову провокацију и каменовала аутобус. Али, тај бенигни инцидент, у коме нико није повријеђен и који је имао само симболично значење, био је довољан ултра-десничарима да хистерично завриште и цио догађај представе као смак свијета у који ће нова влада одвести Црну Гору.“, написао је извјесни Секуловић.
Колико год се системски разликовали од ових и оваквих портала, по националности, идеологији, ставовима, ипак се нисмо надали да ћемо морати да се разликујемо и по људскости или по чојству. Тврдити да је каменовање дјеце, било чије дјеце, имало само симболично значење и да је то бенигни инцидент може само онај ко није свјесан домета и катастрофе који овакав инцидент може да направи. Шта да је једно дијете било погођено? Да ли би и тада био бенигни инцидент? Вјероватно би се тада назвао колатерална жртва… Релативизација.
Портал Антена М, власника Дарка Шуковића, познат је по својим антисрпским ставовим и антицрквеним ставовима већ дуги низ година. Некадашњи водитељ Живе истине за шта је исти добијао богату апанажу под покровитељством режима Мила Ђукановића данас само преко портала и „талк схоwа“ може да преноси своје шовинистичке ставове, гдје релативизује каменовање дјеце покушавајући тај чин да оправда некаквом смишљеном провокацијом Цетињана. Не. Дјеца се не каменују. Ничија, никад.
Најбоље је суштински ову ситуацију описао и др. Срђан Павићевић током свог скупштинског излагања приликом бирања 43. Владе Црне Горе управо на Цетињу гдје су само он и лидер Форце Генци Нимамбегу осудили чин каменовања дјеце. Павићевић је наиме упоредио каменовање са случајем јеврејске дјеце у варшавском гету која су пјевала свој празничне пјесме, за свој празник, а која су након 15 минута била стријељана.
„Повукао ме овај догађај са овом дјецом која су имала непријатности на Цетињу. Не бих желио да коментаришем, али ћу испричати једну причу. Ради се о 1943. години. Пољска је била земља са највише Јевреја, а Варшава град са трећином Јевреја. 43. је направљен гето за Јевреје. То је било до те мјере да то није било хумано, чак су и туристичке туре обављане да људи обилазе и посматрају гето. Не улазим у страхоте тог времена али морам да констатујем да је непосредно пред устанка у том гету, на неки јеврејски празник, дјеца су на хебрејском пјевали празничну пјесму. Само тај језик и пјесма и весеље су били довољни да им пресуда стигне за 15 минута. Свих њих 20ак су били су били побијени. Свака случајност није била намјерна али свака сличност ме ужасава. Ово говорим као љекар и хуманиста. За ове ствари не смијемо да покажемо ни милиметар толеранције. Ово мора да се осуди. „, казао је Павићевић.
Извор: Борба
Supko olos nikakav covjek.Moja.prijateljica je prije 30 god radila sa.ovim smradom. Tada je mrzio Mila, lajao protiv Ma. I na jednom dobio stan , pare i vaska pocela da laje na drugu stranu. Olos kao covjen 0. A nema sto nebi uradila ova vaska za pare. Mrs