Посланици Демократске Црне Горе поднијели су Уставном суду Црне Горе Уставну жалбу против Одлуке Скупштине Црне Горе од 28. априла 2022. године о избору предсједника и чланова 43. Владе Црне Горе
Посланици Демократа поднијели уставну жалбу против Одлуке о избору 43. Владе.
Саопштење пшреносимо интегрално:
Посланици Демократске Црне Горе поднијели су Уставном суду Црне Горе Уставну жалбу против Одлуке Скупштине Црне Горе од 28. априла 2022. године о избору предсједника и чланова 43. Владе Црне Горе. Посланици Демократа су то учинили због, како су навели, повреде Уставом Црне Горе зајамчених права и слобода, и то: уставног начела владавине права (члан 1 став 2); уставног начела да се не може успоставити, нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана на демократским изборима у складу са законом (члан 2 став 3); уставног начела да је свако обавезан да се придржава Устава и закона (члан 10 став 2); уставног начела да је власт ограничена Уставом и законом (члан 11 став 3).
Они у Уставној жалби наводе да је за рјешавање овог спора, због добро поткријепљених разлога, једино надлежан Уставни суд. Сагласно одредби члана 148 став 2 Устава Црне Горе, коначни појединачни правни акт ужива судску заштиту, па би свако евентуално непоступање Уставног суда по овој Уставној жалби, представљало крешење права на правни лијек гарантованог чланом 20 Устава Црне Горе, као и кршење права на приступ суду гарантованог чланом 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Посланици Демократа тврде у Жалби да је оспорена одлука незаконита из два разлога: 1. јер је донијета на сједници Скупштине Црне Горе сазваној супротно одредбама члана 89 став 2 Устава Црне Горе и одредбама члана 84 Пословника Скупштине Црне Горе; 2. јер у конкретној правној ствари није постојао уставни основ за доношење оспорене одлуке.
Укратко, група од 46 посланика која је сазвала спорну сједницу Парламента на којој је изабрана 43. Влада није била овлашћена за тако нешто. Ово из разлога што сагласно горе цитираним одредбама Устава Црне Горе и одредбама Пословника Скупштине Црне Горе, сазивање сједнице Скупштине Црне Горе у искључивој је надлежности предсједника Скупштине, а у случају да је предсједнику Скупштине престао мандат прије истека времена на које је изабран, то овлашћење, до избора новог предсједника, врши потпредсједник Скупштине из Клуба посланика који има већи број посланика.
Извршеним противправним преузимањем надлежности предсједавајућег сједницом Скупштине из члана 16 став 3 Пословника Скупштине Црне Горе, под начелом „ко може више може и мање“, група од 46 посланика узурпирала је надлежности потпредсједника Скупштине који врши дужност предсједника Скупштине, и приграбила за себе привилегован положај у односу на остале посланике. Тиме је обесмишљен и принцип владавине права, који има за циљ подвођење функционисања јавне власти под ђелотворна правна ограничења, ради избјегавања арбитрарности.
У правном поретку заснованом на владавини права неопходно је обезбиједити одеређеност, приступачност, предвидљивост и правну извјесност правних норми, на што у својим ставовима и указује Европски суд за људска права, стоји, између осталог у Уставној жачби 9 посланика Демократа.
Са друге стране, посланици тврде да, код постојећих уставних рјешења, није постојала уставноправна могућност да се нова Влада бира у постојећем мандату Скупштине Црне Горе. Ово са разлога што сагласно члану 103 став 1 Устава Црне Горе, предсједник Црне Горе има овлашћење предложити мандатара за састав нове Владе само у року од 30 дана од дана конституисања Скупштине, што значи након спроведених парламентарних избора, а не након половине мандата постојеће Скупштине. Дакле, Устав Црне Горе, дао је јасне и недвосмислене услове за избор нове Владе. Само након спроведених парламентарних избора предсједник Црне Горе има право да у року од 30 дана од дана конституисања Скупштине предложи мандатара за састав нове Владе (члан 103 став 1); мандатар за састав нове Владе износи у Скупштини Црне Горе свој програм и предлаже састав владе (члан 103 став 2); а Скупштина одлучује о програму мандатара и предлогу за састав владе (члан 103 став 3).
Посланици изводе закључак да у конкретној уставноправној ствари није испуњен ниједан материјално правни услов за избор предсједника и чланова 43. Владе Црне Горе.
Извор: Дан