Последња је Божија воља
Пише: Дијана Ћоровић
Писаће се и причаће се…Било је то у једној земљи безвлашћа. На дан Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, на један од већих православних празника, Црна Гора доживље највећи срам у историји. Ударише снагом и силом беззакоња на православне темеље. Дозволили су себи безбожници да приведу у подгоричку полицијску станицу Његово Високопреосвештенство Митрополита црногорско-приморског са неколико свештенослужитеља само зато што је вршио службу на древним темељима манастира Златице. Причаће се како је то био удар на православље под изговором да спроводе мјере против корона вируса. А историја не памти такву срамоту. На један од већих православних празника 12 априла 2020 понижен је сав православни народ Црне Горе. Није то била случајност. Не! Све је то унапријед испланирано. Ударом на Његово Преосвештенство хтјели су показати оно најгоре. Да у њима нема Бога нити вјере и да се као такви гријеха не боје, образа не стиде, јер га такође не имадоше. Те на такав начин народ препадаше. Имадоше моћ, под изговором вируса. Под најбиједнијим изговором нападати православне вјернике је чиста издаја људског рода.
Па питаше се људи како се ти послушници носаше са својим функцијама у институцијама. Питаше се да ли имаде укуса хљеб који тако зарађиваху? Питаше се како то на Цвијети нису могли вјерници да уђу у цркву и запале свијећу? А причаће се и о томе да је и поред таквих ригорозних мјера за вјернике православне, на грађевини радови не заостајаше. Не би међу њима ни социјалне дистанце али над њима се мјере о заштити вируса не спроводе. Ипак цркве бијаху обезбијеђене полицијском контролом. Од вируса се бране, служаху се изговором. А истина бијаше једна другачија. Народ православни предаде се литијама. Да покаже отпор једном закону који наметну владајућа сила. Но, нема краја тим колонама литија. Када то увидјеше црногорски владари, злу прилику дограбише, гдје се вирус шири. Па куд с мјерама од вируса тако са мјерама опреза, око бацише на темељ народа црногорскога. Забранише приступ црквама и манастирима, али у банкама и платним шалтерима не бијаше корона вируса.
Причаће се како је један народ доживио крах са једним владаоцем који је водио такву политику да је свом народу цркву одузео. У сусрет Христовом Васкресењу народ препадао. Причаће се како је са вирусом корона страшне мјере спроводио. Али се народ од Бога није удаљио. Носили су Бога у себи и молили се за себе и за оне који ликоваше у том бјеснилу. Знаде народ православни да ће бити последња воља Божија и да је тако било за вијек вијекова.