Тако је Аџић на личном примјеру доказао да може бити опасно завршити два факултета, јер долази до бунтања у глави, па сам због њега морао консултовати експерте
Пише: проф. др Драган Копривица
У вези са ТВ-дуелом с Новаком Аџићем у емисији “Начисто” на ТВ Вијести остао сам затечен логичком збрком овог историчара и правника, којем су се, као мотору вода и уље, помијешале историја и право, и направиле збрку. Тако је Аџић на личном примјеру доказао да може бити опасно завршити два факултета, јер долази до бунтања у глави, па сам због њега морао консултовати експерте.
Иначе, током саме расправе направио је и двије крупне грешке из права, или га је тумачио тенденциозно, што је свак, ко иоле логички размишља, могао уочити.
Први примјер незнања, или срачунатог блефирања, Аџић је показао у вези с мојим ангажманом у ресору на Цетињу износећи полуистине као стари трик при тумачењу права. Тачан став да у државном органу корисник права на пензију не може засновати радни однос пренио је генерално и на своју тврдњу да лице у пензији не може бити ангажовано краће, на одређено. Али у државном органу, као консултанти на одређено, могу бити ангажована како запослена, тако и лица у пензији.
Да је био објективан, Аџић би навео и члан 112. Закона о ПИО, у којем стоји и да корисник старосне пензије може да се запосли (свакако, ван државног органа), а да му у том периоду пензија “мирује”, и да, након радног ангажмана, стиче право и на већу пензију. Но, он је смишљено прећутао овај факт говорећи о лицима у пензији с индигнацијом, као о људима трећег реда, што је дјеловало врло дегутантно.
Зато га позивам да се потрчимо на сто метара, па ћу му, ако га не оставим бар десет метара испред циља, уручити флашу вискија умјесто пехара. А за тај спектакл позивам и ТВ-камере нашег објективног Јавног сервиса, посебно да сниме финиш трке једног запосленог и једног пензионера.
Аџић је незнавено и тенденциозно тумачио и принцип стеченог права тврдећи да Аднану Чиргићу, који је побјегао са сучељавања у емисији “Начисто”, па га је он дублирао, не може бити одузет статус истакнутог умјетника – јер је ријеч о стеченом праву.
Аџић је и на том примјеру тврдио нешто апсолутно нетачно, па и ту стоји питање је ли то чинио јер не зна, или зна па покушава да дезинформише стручну и лаичку јавност. Али је својим “креативним” тумачењем права и правних одредби само успио засмијати лица из уже правне струке.
Због таквог “блиставог” тумачења права од стране правника-историчара Новака Аџића, којем су се помијешали факултети, контактирао сам чак и истакнутог црногорског правног експерта, Благоту Митрића, аутора више стотина научних радова, бившег декана Правног факултета у Подгорици, предсједника и судије Уставног суда Црне Горе, и судије Суда државне заједнице Србија и Црна Гора. А, што је од значаја за читаву ову сторију, Митрић је својевремено и предавао Аџићу.
Током разговора, Митрић је био разочаран незнањем, или мешетарењем свог бившег студента, и одмах указао на Члан 147 Устава Црне Горе, у којем стоји да закон и други пропис не може имати повратно дејство, али стоји и други став: “Изузетно, поједине одредбе закона, ако то захтијева јавни интерес, утврђен у поступку доношења закона, могу имати повратно дејство.”
Митрић је казао и да кроз уставно-судску праксу има сијасет таквих случајева, и додао да је непријатно затечен Аџићевим тумачењем закона и Устава, уз оцјену да његов бивши студент нема појма о позитивном праву, да у свом мијешању права и историје не зна ни једно ни друго, ни уставне одредбе, ни институте ретроактивног дејства. Уз све то, Митрић је указао и на Аџићево ружно понашање, јер је свог професора, пред којим је сједио у клупи, својевремено назвао и правним трансвеститом. Очигледно, Аџић је и по оцјени угледног предавача, и судије Уставног суда, пао на испиту из права. Митрић је на крају закључио и сљедеће: “Аџић је, у односу на моју маленкост, у ТВ-дуелу пао и не само из права.”
Из свега наведеног јасно је да се стечено право, остварено на регуларан начин, не може изгубити, али да ретроактивно дејство постоји кад се ради о нерегуларном стицању неког права. У овом случају стицању права Аднана Чиргића на статус истакнутог умјетника, који 2019. г., кад је тај статус стекао, није могао имати најмање двадесет или више година свог “епохалног стварања”. Осим ако му се у стваралаштво не рачуна и период кад је био бруцош и полагао колоквијуме и испите током четири цијеле године, па би онда и сви студенти Црне Горе могли аплицирати за статус истакнутих културних стваралаца.
Самим тим и постоји поменути јавни интерес (Члан 147 Устава Црне Горе, став 2) да се констатује фактичко стање ствари.
Зато, као закључак, још једном истичем став државног секретара МПНКС, Мирослава Анђелића, да ће “ако се током ревизије установи да је Чиргић лажирао свој статус истакнутог умјетника, додатно бити укључена и његова кривична одговорност за превару”.
Толико о наступу историчара и правника Новака Аџића, који је у емисији помијешао право и историју, па је направио историјске правне грешке.