Мило Ђукановић, лупи глупост и оста жив: „Наше оружане снаге су поносне што су дале допринос демократији Авганистана“. Последњи европски диктатор и демократија, некако не иду руку под руку. И да ли се овом изјавом Мило Ђукановић побунио против повлачења војске САД-а и остављања оних који су до јуче били савезници, на милост и немилост Талибана?
Шта нам је на понос? То што су наши војници постали најамници па за интересе САД-а иду да ратују по свијету. Што су подржавали и били саучесници у убијању преко 47000 цивила, по подацима Уједињених нација. Интерес САД-а и њихова колонијална политика су основ разарања и страдања цивила у свијету. Исто је и са политиком НАТО-а. И као што се последњи диктатор крије иза европских вриједности, тако се САД и НАТО крију иза мировних мисија, борбе против тероризма и демократије. Нема ништа демократско у томе да окупирате једну суверену државу. А онда када вам више није потребна, оставите је на милост оних од којих сте дошли да је спасите. То није демократија то је колонијализам, под маском демократије.
А најамничке снаге или они који су дужни поштовати вољу јачега, као у случају војске Црне Горе у Авганистану, је исто прицип колонијализма, јер наша влада нема право да одлучи, већ мора слиједити јачег или оног под чијим смо протекторатом. Мило Ђукановић је 30. августа изгубио подршку „запада“ и ово је још један у низу покушаја да се том западу приволи. И док је за 30 година његове владавине у Црној Гори владао сумрак демократије, а на улицама градова се сваког дана обрачунавале криминалне групе, он је слао наше војнике као најамнике, да решавају проблеме за интересе САД-а. Док се ми још увијек питамо ко је убио или наредио убиства Душка Јовановића, Славољуба Шћекића, Белог Распоповића, Александра Пејановића и многих других, Мило Ђукановић се поноси демократијом коју је наша војска сијала кaо сјеме зла у Авганистану.
Да не буде забуне не подржавам Талибане, нити сам подржавао владу Авганистана, сваки народ сам треба да се избори за слободу, ма колико то тешко било, јер ни један војник на туђој земљи, па био и наш, не доноси слободу и демократију.
Свима нама је познато какви су напади били у САД-у од стране терориста, да ли је то једног дана у блиској будућности и судбина Црне Горе, да ли ће се Талибани светити? Nадам се да не. Али једна од најопремљенијих група војним арсеналом су сада управо Талибани, покупивши сву војну технику, што од регуларне војске Авганистана, што од војске САД-а, која је оставила приличан асортиман напуштајући Авганистан, јесте за забринутост.
Усред такве ситуације битно је само да нам је предсједник поносан, што је наше момке слао у опасност. Иначе Црну Гору је слање војске у туђу државу коштало око 20 милиона, а дјецу лијечимо СМС порукама и донацијама. На понос предсједниче?
Аутор: Јанко Плавшић