Пише: Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
„Власт је кошуља која се само с кожом скида.“(Њемачка пословица)
Предсједник Владе Црне Горе Здравко Кривокапић, поднио је Скупштини Предлог за разрешење Владимира Лепосавића, министра правде, људских и мањинских права, на основу члана 105 став 3 Устава.
У образложењу Предлога, наведено је, између осталог, да је „јавно дјеловање Лепосавића, од избора на функцију министра 4.децембра прошле године, одступало од званичних ставова Владе и Споразума о принципима будуће власти, из септембра 2020. којим је предвиђено да ће нова власт одговорно спроводити све међународно признате обавезе…уважавање међународних судских инстанци од суштинске је важности…“ Узгред речено, Кривокапић је сачинио и потписао тај Споразум без претходног договора са лидерима коалиције „За будућност Црне Горе“, чији је био носилац посланичке листе ?!
Кривокапић је навео и да је Лепосавић, у одговору на посланичко питање,26.03.2021.године,релативизовао одлуке Међународног суда правде и Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, „којима се трагични догађаји у Сребреници правно квалификују као дјело геноцида“, чиме је, по премијеру, Лепосавић допринио „расту међуетничких тензија у Црној Гори, нарочито у односу на поједине мањинске народе (читај: Бошњаке) и да је нарушио обавезу Црне Горе из Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ којим се Црна Гора обавезала на пуну сарадњу са МКС за бившу Југославију, те да није поштовао Резолуцију Европског парламента о Сребреници и Декларацију Скупштине ЦГ, из 2009.године, о прихватању те Резолуције“.
А шта је рекао министар Лепосавић, у одговору на посланичко питање?
Као правни експерт (доктор права), он је само казао да је спреман да призна да је у Сребреници почињен геноцид, кад се то недвосмислено утврди, и с правом је оспорио легитимитет суда у Хагу.
Казао оно што је сваком правнику јасно: у Сребреници није почињен геноцид! То сам и ја детаљније објаснио у свом тексту „У Сребреници није почињен геноцид“, који су објавили портали ИН4С, „Искра“ и „Видовдан“. Наиме, мит о сребреничком „геноциду“ су створили западни глобалисти и панисламисти ради остварења својих геополитичких циљева на Балкану, а на штету интереса српског народа, Црне Горе, Србије, Републике Српске и Русије.
Премијеров Предлог о разрешењу Лепосавића је потпуно супротан његовој ранијој јавној изјави да „…12 министарстава и 12 постојећих министара су недодирљиви све док сам ја премијер“!
Надаље, премијер је сачинио и поднио Предлог без претходних консултација са представницима сопствене коалиције!? Паметан, принципијелан , искусан и добронамјеран државник – политичар би ово питање разријешио „иза затворених врата“, унутар сопствене коалиције.
Међутим, понашање и поступање премијера Кривокапића у читавом послијеизборном периоду, јасно показује да он покушава да искористи постојећу политичку ситуацију и односе снага у Парламенту да ојача свој политички легитимитет и да формира сопствену партију. Јасно је да је стварни циљ Предлога слабљење и маргинализација, прије свега Демократског фронта, али и других српских и просрпских партија, чланица коалиције „За будућност Црне Горе“.
Противно изборном програму те коалиције, Кривокапић је честитао дан државности лажне државе Косово; његова Влада је продужила санкције Русији; није омогућио да амбасадор Србије у Црној гори настави да обавља своју дипломатску функцију; по избору за премијера, најприје је посјетио сједиште НАТО пакта у Бриселу ,којему је Црна Гора неуставно приступила; пристао је да буде марионета америчке и британске амбасаде у Подгорици итд.итд. Кривокапић је био дужан да неизоставно, хитно отпочне демонтажу Ђукановићевог криминалног режима, те да, у Скупштини, покрене поступак разрешења Ђукановића, као предсједника ЦГ.
Како год да се ова политичка криза разријеши, Кривокапић губи легитимитет за обављање премијерске функције. Ако се изгласа разрешење Лепосавића (неопходан 41 глас, по члану 91 став 2 Устава),он потпуно прекида политичку везу са сопственом коалицијом „За будућност Црне Горе“, а ако се не изгласа разрешење, губи легитимитет као „поражени“ у овој спорној политичкој ситуацији. Оваквим поступањем, Кривокапић, останком на функцији, објективно онемогућава функционисање парламентарне већине.
И, коначно, дана 06.04.2021.године,премијер Кривокапић је, у стилу „великог вође“, “оца нације“ и “првосвештеника“ упутио „објаву“ народу о својој „месијанској мисији“ и великој жртви коју подноси. У обраћању, које је непримјерено премијерској функцији у грађанској држави, навео је, између осталог,“…мени је Господ дао искушење да стојим на брду и да видим мало даље од већине грађана…Након 30.августа понио сам крст свог народа који је био отписан од стране различитих центара моћи, што иностраних (којима се непрестано додворава – М.Г.), што домаћих…Јучерашњу одлуку (Предлог за разрешење Лепосавића) сам донио…да бих вас (народ) сачувао (!?)…и зарад опстанка његове државе, народа и цркве…Никада у свом животу нисам више трпио…А ја сам ваш (народни) довијека“.
Испада да би разрешење (смјена министра Лепосавића) отклонило све бриге „месије“ Кривокапића и све проблеме државе Црне Горе и народа (грађана)?!
Због напријед изложеног, Кривокапић треба да поднесе оставку јер, у најмању руку, није дорастао премијерској функцији.
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
Подгорица,8.април 2021.године