„Да се нисмо окренули Западу, не би нам сунце тако рано зашло.“
(Грујо Леро,1949,пјесник и афористичар, из Бијељине)
„Исток је исток, запад је запад и никад се неће саставити.“
(Радјард Киплинг,1865-1936,енглески писац и новинар)
Према наводима медија, приликом отварања Првог економског дијалога између Црне Горе и Сједињених Америчких Држава, 16.септембра 2021.године, „премијер“ Здравко Кривокапић је исказао „неизмјерну захвалност коју сви грађани Црне Горе осјећају за безрезервну подршку коју САД пружају Црној Гори и западном Балкану“
Е, ја нијесам међу тим грађанима Црне Горе и исказујем огорчење и гнушање због понизног и неморалног Кривокапићевог „удварања“ онима који су нас немилосрдно засипали бомбама, ракетама и осиромашеним уранијумом и који „ и даље лешинаре над светом српском земљом – Косовом и Метохијом“ (Свети Сава)!
Да ли се овим Кривокапић захваљује и за монструозну, злочиначку агресију (злочин против мира и највећи међународни злочин) Сједињених Америчких Држава на Савезну Републику Југославију (Црну Гору и Србију), у току које су Мило Ђукановић и његова власт били савезници агресора на сопствену земљу.
Да се подсјетимо, агресија НАТО пакта („инвазија НАТО тровача“ – Свети Василије Острошки Чудотворац Милостиви) (у којој су САД играле главну улогу), односно операција „Племенити наковањ“ (енг.Operation Nobil Anvil), трајала је 78 дана и ноћи, од 24. марта до 10.јуна 1999.године, без одобрења Савјета безбједности Уједињених нација, дакле кршењем Повеље УН. Последице агресије су око 3.500 мртвих (од тога 79-торо дјеце) и око 12.000 рањених грађана (не само Срба, него и Црногораца, Албанаца, Бошњака и припадника других националности), те материјална штета од преко 100 милијарди USA долара, као и „немјерљиве трауме, страх и душевни болови и тиме узроковане тјелесне болести“ (Света Матрона (Матронушка) Московска Свемоћна). Током агресије, НАТО пакт је (са 10-17 пројектила) починио и ужасан злочин у Мурину,30.априла 1999.године, иако у близини није било војних објеката, нити јединица ЈНА. На мосту у том мјесту убијено је шест недужних грађана, од којих троје дјеце. У току агресије, Ђукановићеве власти нијесу прогласиле ратно стање, нити су у Мурину биле активиране сирене за узбуну. Тиме је почињен ратни злочин против цивилног становништва. Кривично гоњење и извршење казне за то кривично дјело не застаријевају, на основу Конвенције о непримјењивању законске застарелости за ратне злочине и злочине против човјечности, из 1968.године. Та Конвенција је била саставни дио унутрашњег правног поретка СРЈ, а од 2006.године је и Црне Горе. Зато је Више државно тужилаштво у Бијелом Пољу надлежно и дужно да покрене, а Виши суд у истом граду да до пресуђења води кривични поступак против наредбодаваца и других саучесника у извршењу тог међународног злочина.
Противно међународним конвенцијама о хуманитарном и ратном праву, у току агресије, бомбардовани су објекти инфраструктуре, привредни објекти, школе, здравствене установе, породилишта, медијске куће, цркве и манастири, уз, на дуги рок, загађивање воде, ваздуха и земље. Коришћена је и забрањена муниција пуњена осиромашеним уранијумом, као и забрањене касетне бомбе (по Даблинској коннвенцији, из 2008.године) за бомбардовање цивилних циљева. Муниција са осиромашеним уранијумом је, између осталог, „сијана“ и по полуострву Арза, на Луштици, у Боки Которској. Циљ агресије је био да се, тиме, повећа број људских жртва и радијацијом тешко наруши здравље, не само припадника садашње, него и будућих генерација. Током агресије, НАТО пакт је на СРЈ лансирао око 1.300 крстарећих ракета и изручио око 37.000 касетних бомби, a НАТО летилице су у ваздух испуштале огромне количине отровних гасова и нано честица. О циљевима и бескрупулозности учесника агресије, сликовито говоре и изјаве америчког генерала Мајкла Шорта (команданта ваздухопловних снага НАТО-а), дате у току саме агресије:
„Не можемо добити рат ако не уништимо могућност нормалног живота за већину становништва. Морамо им одузети воду, струју, храну, па чак и здрав ваздух“?!
„Ако немамо стомаке за колатералну штету и немамо стомаке за ненамјерни губитак цивила, онда ћемо престати да постојимо као (НАТО) Савез“?! А командант француске авијације у НАТО пакту је изјавио: „Авијација је добила наређење да уништи живот у Србији“?!
За агресију није упућена ниједна једина ријеч извињења, нити је изражена спремност да се надокнади немјерљива материјална штета.
Нужно је подсјетити се и како се власти и правосудни органи у Србији односе према агресорима, из1999.године.
Окружни суд у Београду је, 21.септембра 2000. године, осудио 14 челника НАТО савеза, на по двадесет година затвора за више кривичних дјела, почињених у току агресије. Послије доласка на власт колаборантског и
компрадорског ДОС-овог режима, Врховни суд Србије је, 19. јуна 2001. године, укинуо ову пресуду и предмет вратио Окружном суду на поновни поступак. Неколико година, судски предмет се „шетао“ од редовних до војних судова и натраг, да би од 2004.године судски процес био практично „замрзнут“.
Чудно је да се нико из садашње власти Србије јавно не бави овим питањем, иако су Више јавно тужилаштво и Виши суд у Београду надлежни и дужни да наставе судски поступак, зато што је оптужница подигнута, а Окружни суд у Београду донио осуђујућу пресуду и за кривично дјело – ратни злочин против цивилног становништва, за које нема застарелости кривичног гоњења и извршења казне, по већ поменутој Конвенцији из 1968.године. Ова Конвенција је инкорпорирана и у српско кривично законодавство. Такође, Окружни суд је челнике НАТО пакта осудио и за кривично дјело – употреба недозвољених средства борбе. Ни у овом случају нема застарелости, јер се по Кривичном законику Србије за то дјело може изрећи и казна доживотног затвора.
Бирачко тијело коалиције „За будућност Црне Горе“ и јавност имају право да знају ко је, челницима те коалиције, наметнуо еуроатлантисту, пронатовца и анти Србина Здравка Кривокапића за носиоца посланичке
листе и за премијерску функцију. А та особа промовише и спроводи погубну антисрпску, антицрногорску и антируску политику Мила Ђукановића и његовог криминалног режима. Такође, јавност има право да зна да ли је Кривокапић, прије претходних парламентарних избора, контактирао са западним амбасадама (прије свега са амбасадама САД и В. Британије), односно са резидентима или другим припадницима западних тајних служби и, ако јесте, по ком основу.
Зато је неопходно формирање српског, а тиме истински црногорског, политичког покрета, који би био значајан фактор на црногорској политичкој сцени и у Скупштини ЦГ и јединствен у кључним опредјељењима, а то су: доношење новог устава ЦГ преко уставотворне скупштине, примјеном принципа уставног дисконтинуитета са важећим Уставом (и садашњи Устав је донијет и проглашен без континуитета са Уставом из 1992.године); промјена државних симбола; опозивање одлуке о признању лажне државе Косово; укидање санкција Русији и
Бјелорусији; успостављање блиских односа са Србијом и Русијом; потпуно развлашћивање Ђукановићеве мафијашке државне хоботнице; стављање ван снаге Закона о приступању ЦГ злочиначком и окупаторском НАТО пакту, као и Резолуције о геноциду у Сребреници и других скупштинских неуставних, антисрпских односно антицрногорских општих акат.
Пише: Милан Гајовић