Нова представа Бјелопољског позоришта “Данило”, у продукцији ЈУ Центар за културу “Војислав Булатовић Струњо”, биће премијерно изведена на великој сцени овог Центра сјутра, 18. маја, са почетком у 20:30 часова.
Текст и режију драмског пројекта потписује Драган Копривица, а у представи игра искусна екипа бјелопољских глумаца, уз подмлађени дио ансамбла: Слађана Бубања Мердовић, Јусуф Бајрамспахић, Предраг Вукојевић, Сања Ћировић и Нела Терзић, као и млади таленти Михаило Дробњак, Милица Јеремић и Сара Кургаш.
Дизајн свјетла потписује Владо Томовић, а сценографију, дизајн звука и избор музике Миливоје Мићо Ковачевић.
Судећи по контролној проби пред саму премијеру, Управа бјелопољског Центра за културу очекује много од новог позоришног пројекта, који је припреман дуже од два мјесеца, уз велики број читалачких и сценских проба, а и чланови ансамбла су увјерени да је ријеч о представи, која ће бити много гледана.
У свом драмском штиву, мелодрами о великом Данилу Кишу, аутор текста, Копривица, је за основ ове сторије узео неке детаље из живота Киша, стављајући акценат на судбину његове мајке, Црногорке, Милице Драгићевић, са Цетиња, која се у Војводини удала за свог супруга јеврејског поријекла, Едуарда Киша.
На фактографске податке и стварне ликове Копривица је надоградио своју драмску причу о моралној снази патријархалне фамилије, о бескрајној, до једног трена непомућеној породичној хармонији и љубави, након чега долази до изненадног процеса алијенације оца породице од својих најдражих.
Тај раскол, у којем је отац, у духу грчке трагедије, без кривице крив, развија се до катарзичних стања ликова драме, чиме се велича значај породице, њена моћна кохезија, као и љубав према Црној Гори, вјечној матици, којој се увијек изнова треба враћати као митској прапостојбини и духовном стожеру. У духу теорије отвореног дјела Копривица на крају оставља питање кривице отвореним, при чему ликове мајке, оца и кћерке маестрално играју Слађана Бубања Мердовић, Јусуф Бајрамспахић и, у алтернацији, младе, изузетно талентоване Милица Јеремић и Сара Кургаш.
Исказујући и свој став о драмској динамици, Копривица је представу свео у шездесет минута, који се градативно нижу до катарзичног стања покушаја спознаје проклетства, које се надвило над некад срећном породицом.
Аутор је истакао и како је уопште дошло до његове плодне сарадње са Бјелопољским позориштем: године 2009. у доста сложеним политичким приликама у Црној Гори, тадашњи градоначелник Тарзан Милошевић му је на Фестивалу драмских аматера предложио да сљедеће године ради с бјелопољским ансамблом. На питање Копривице зар то неће донијети проблеме Милошевићу у његовим политичким круговима, Милошевић је одговорио: “Само се Ви прихватите посла, а остало препустите мени.”
Након тога, Бјелопољско позориште је 2010. и 2012. године, кад су Центар за културу водили Туфик Бојаџић и Изет Еровић, суперирорно побиједило не само на Фестивалу драмских аматера у Бијелом Пољу, него је однијело убједљиве побједе и на Фестивалу фестивала у Требињу, гдје се такмиче најбоље представе драмских аматера са подручја Балкана, са екс-ју простора.
Копривица се на крају захвалио и актуелном директору бјелопољског Центра за културу, проф. Милку Ковачевићу, који очекује значајне резултате од нове представе, која ће се, уз планирана бројна гостовања, појавити и на 51. Фестивалу драмских аматера у Бијелом Пољу 10. јуна, гдје ће се такмичити велики број већ пријављених представа из црногорских градова.