Прича о Јасеновцу је превише велика и дубока, трагична и болна, да би стала у један филм

Лука Радоњић

Прича о Јасеновцу је сувише болна, тешка, трагична а прије свега дубока и велика, па није реално очекивати да један филм, пјесма, серија, роман, обухвате или испричају све оно што знате или наслућујете. Зато, приговори попут “али оно је само дјелић, није казано све?!” нису одрживи. Наравно да то није све. Али, да ли би прича о Јасеновцу била оно што знамо, мислимо или вјерујемо да јесте, ако би стала у један двочасовни филм?

Инсистирање на критици која се тиче “присуства клишеа” у смјеру описа социопата у усташким униформама и њиховог понашања, претјерана су. Каже се: “већ смо то виђели у филмовима о нацистима и многим другим филмовима”. Добро, шта је требало, да аутори филма измисле неки нови израз тог облика понашања, да би ми који смо се нагледали филмова свих жанрова, могли да кажемо “Ууу, ово до сад нисмо виђели на филмовима, стварно је оригинално”?! Уствари, шта би у том случају рекли: да је тако нешто “оригинално” или би и тада инсистирали на тражењу “мане” и рекли да се можда нарушава историјска вјеродостојност? Са тим у вези, не може се игнорисати временски контекст снимања и емитовања филма. А то значи да је снимљен и приказан послије стотина и хиљада филмова на тему Холокауста. Да је, рецимо, овај филм снимљен и приказан 80тих или 90тих, да ли мислите да би неко казао “ово је клише”, “ма већ је виђено”, и тако даље. Е, то што је ово један од првих познатијих филмова на ову тему (а први који је глобално познат), није кривица аутора овог филма. То је питање за друштво које о овој теми није причало много или је то чинило шапатом, част изузецима и пјесницима. Уосталом, да не заборавимо: усташе и јесу били једна врста копија нациста. По многима, копија која је била бруталнија од оригинала.

Даље, опаске “да ниједан лик није испричао своју причу” и “као да су ту само да би били звјерски убијени”, занемарују основну чињеницу филма, а она гласи да једна од основних прича ових људи јесте то – што су били звјерски убијени; што су били убијени јер припадају нацији коју злочинци из филма и стварности мрзе. Ако је потребно утрошити још два сата филма у којима би се приказало како ови људи једу, спавају, слажу дрва или беру јабуке, да би се “публика поистовјетила са њима”, ако није довољно то што су људи, јасно и очигледно мирољубиви, онда је више до критичара а мање до филма. Посебно је занимљиво када таква потражња долази од домаће публике, као да на Балкану није прије 20 година ковитлао брутални рат, избјеглиштво, глад и ужаси, па су потребни специјални ефекти да допру до наших у миру и благостању формираних мозгова, како би се “поистовјетили”.

Ово је филм који је имао амбицију да страву и ужас једне приче прикаже кроз очи једне дјевојчице. Због тога изостају приказ и заплет радње на класичан начин. Због тога нема “динамике која веже сцене”, због тога на тренутке дјелује као “серијал наизмјеничних злочина”. Зато што је филм приказан као несређено, ужасима растргнуто и ужасима повезано сјећање десетогодишњакиње. Филм, уосталом, носи назив по њој а својим насловом филм такође нешто сугерише и поручује.

Наравно, није коректно сваку критику називати “издајом” или “негирањем геноцида”.

Исто тако, немојте много инсистирати на критици само да би испали “објективни” и” строжијих критеријума” у очима оних – које тема Јасеновца, да се не лажемо, уопште не занима, нити их дира. Таквима није драго што је овакав филм уопште снимљен. На крају као што рекох на почетку: прича о Јасеновцу је превише велика и дубока, трагична и болна, да би стала у један филм. Истина је да овај филм приказује ту бол и трагедију. Он покушава да провири у одаје мрака, баш као што Дара вири кроз оне даске док гледа злочине над људима.

Ово је израз социјално ангажоване умјетности, а овај филм је мисионарски, јер има мисију да свијету скрене пажњу на ову тему, не да је у потпуности представи и заокружи. И филм је већ на свом мисионарском путу остварио успјехе, јер на ИМДБ-у није обаран негативним оцјенама због квалитета радње или “клишеа”, већ због намјере хрватских националиста и осталих негатора геноцида, да спријече откривање и популаризацију ове болне теме. На тај начин, филм их је разоткрио. Ово није антихрватски филм (што сте на самом почетку могли да видите), према томе, они који покушавају да му оборе рејтинг, не чине то бранећи Хрватску, већ усташе. Тачније, очигледно уопште не праве разлику између та два појма.

Не постоје филмска и књижевна дјела која могу да обухвате све када су у питању велики злочини над човјечношћу. Постоје само упечатљиве приче о томе, које се, између осталог, боре да подигну свијест. Филм “Дара из Јасеновца” је једна од тих прича.

2 thoughts on “Прича о Јасеновцу је превише велика и дубока, трагична и болна, да би стала у један филм

  1. O filmu ,,Dara iz Jasenovca“ kao filmu mogu da pišu i pričaju oni koji se i bave tom vrstom umjetnosti, a obični gledaoci mogu da imaju svoj sud, jer je, na kraju, film i snimljen za njih, a ne za kritičare, ali treba shvatiti da on i nije stručan. Zanemarićemo činjenicu da je film u tehničkom i umjetničkom smislu loše urađen, o glumi se može naveliko pričati, pa i o tome da je čuveno ,,Užičko kolo“ nastalo 1960. godine, ali niko ne može osporiti da se sve ono što je i prikazano i zbilo, ne samo u Jasenovcu, Staroj Gradiški, nego i u mnogim sprskim selima širom Hrvatske, gdje su novi janičari, ustaše muslimani i katolici, porijeklom čisti Srbi na nezamislivi način, laka je riječ zverski, ubijali srpsku djecu, nejač i ostale, okuraženi što su zaštićeni wemačkom vojnom silom, inače, najobičnije kukavice u pravom ratovanju. Nedostatak je filma i taj što strani gledaoci ne mogu da shvate pozadinu takvih monstruoznih zločina, jer nije spomenuto porijeklo zločinaca. Kad je film Lordana Zafranovića ,,Okupacija u 26 slika“ bio odabran da se bori da uđe u konkurenicju za stranog Oskara u žiriju je bio naš čovjek, poznati holivudski glumac Karl Malden ( Mladen Sekulović) koji je poručio autorima filma da užasnu scenu iz autobusa koja traje 7 i po minuta skrate na 2, napominjući im da ako to ne urade žesnki dio đirija će napustiti projekciju. Ovi ga nijesu poslušali i desilo se i tako i film je ispao. Film na ovu temu je trebao da bude snimljen umjesto skupe ,,Bitke na Neretvi“, onda kad smo imali takve glumce i glumice koji su bili bolji od mnogih svjetski poznatih, ali su komunisti njegovali ,,bratstvo i jedinstvo“ koje nikada i nije postojalo. Hrvati, narod srpskog porijekla, treba da se stidi svojih izroda i ološi, ali i ne treba širiti mržnju prema onima koji nijesu takvi.
    A šta su uradili poslije rata, a poslije takvih užasa? 1945 KPJ je naredila i preostali narod iz tih krajeva su ukrcali na voz i preselili u Vojvodinu, na folksdojčerska imanja, po dogovoru, a srpska sela su zauzele ustaške porodice. Umjesto da ostanu na svojim ognjištima i da se svete zločincima, a da još više naselajavaju te krajeve našim robijašima, kojim bi bilo dozvoljeno da rade šta im volja. Tako bi sada imali srpke krajeve u Hrvatskoj, Hercegovini i ne bi bilo ,,Oluje“ ( koja je izvedena uz pomoć Nato, Legije stranaca i ostalih stranih trupa), jer bi Hrvati da su bili sami dobili šta su i tražili. Srpske zemlje ( Srbija, Crna Gora, Republika Srpska) trebaju da budu složni, da stvore jaku vojsku, jaku omladinu i da kad dođe vrijeme povrate sve ono što je bilo naše. Siguran sam da će se na tvrđavi na Kninu opet vijoriti naša zastava, jer kad ih napuste zaštitinici neće moći da glume državu i narod.

  2. Прави коментар. Види се да се ради о познаваоцу филма, а добри су и подаци о филму ,,Окупација у 26 слика“. Колико је мени познато жеља Емира ( Немање) Кустурице је да сними филм на исту тему, а надам се да ћемо добити филм с уметничком снагом који ће прихватити свет. Овакви монструми не смеју да се забораве и требало је да се ликвидирају онако као што су они и своје жртве. У овом последњем рату пропустили смо прилику да им се осветимо, а требали смо бити немилосрдни и дати им лекцију коју ће им памтити генерације. И шта је урађено, ништа а свет нас посматра као злочинце, а овамо ништа од тога. Требало су сва усташка и муслиманска легла у Хрватској и Босни да буду уништена. И ја мислим да ће доћи време да се сведу рачуни.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *