Пријатељства која трају

Вријеме читања 2 минута

Пише: Виолета Јашовић

Неки људи чији је живот био испуњен љубављу и који су били окружени правим пријатељима настављају и после смрти да буду разлог окупљања оних који су их вољели и који их се са тугом сјећају. Један од таквих био је и прерано преминули младић из поличког села Драгосава, Мираш Пођанин. Успомена на њега и даље окупља његове пријатеље, младиће са којима је проводио највише времена, оне који су дијелили дјечачке и момачке дане, који су знали све његове тајне, прве љубави, несташлуке, са којима је проводио највише времена и то поред чесме коју су управо они направили у знак сјећања у дворишту сеоске школе. Самоиницијативно су радили на припреми терена и по-стављању чесме. Присјећају се да је изградњу чесме пратила она тешка тишина, која настаје кад више нема ријечи којима се може исказати бол. Ни тада, као ни сада, после три године од његовог прераног одласка , кажу, не прихватају да га нема. Он је ту у њиховим животима, његов ведар и насмијан лик је у њиховим срцима а вода која тече из чесме је свједок да смрт настаје онда кад наступи заборав.
А ови момци обећавају да Мираша неће заборавити чему у прилог свједочи и то да је
омладина Драгосаве организатор и меморијалног турнира у малом фудбалу “Мираш Пођанин”, који ће се и ове године одржати задње недеље мјесеца јула. Организатори истичу да је турнир увијек добро посјећен и да учествује велики број екипа па се томе, упркос ситуацији у којој се налазимо, надају и ове године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest