Сигуран сам да ће капела на Ловћену бити обновљена и да ће Његошева жеља бити испоштована. Не би требало да постоји ниједан Црногорац, ни један Србин који би се томе противио, каже у интервјуу за портал АДРИА принц Филип Карађорђевић, насљедник трона Карађорђевића.
Уважени принче, шта за Вас данас значи Црна Гора, одакле су и ваши преци?
Братска држава у којој имам пуно пријатеља, рођака и за коју, не самонас Карађорђевиће, већ и све Србе вежу заједничка историја и традиција. Замене су Црна Гора и Србија као два ока у глави, иако су двије независне,суверене државе, што не значи да једни другима нисмо најближи пријатељи инајприроднији савезници. Такође мој таст уважени сликар Циле Маринковићимао је многобројне изложбе и његове слике дио су значајних умјетничких колекција у Црној Гори. У том контексту мојасупруга Даница је од малена са својим родитељима љетовала наЦрногорском приморју из којих носи лијепе успомене, приче ианегдоте којенасјошвише спајају са вашом прелијепом земљом.
Недавно сте поменули да се залажете за враћање капеле на Ловћен. Да ли мислите да ће капела икада бити враћена?
Сигуран сам да ће капела на Ловћену бити обновљена и да ће Његошева жеља бити испоштована. Не би требало да постоји ниједан Црногорац, ни један Србин који би се томе противио. Знамо ко је био Његош и зна се да је капела на Ловћену била његова задужбина, подигнута по његовом упутству и за вријеме његовог живота, на мјесту које је сам обиљежио и изричито завештао да у њој буде сахрањен. Његово аутентично завјештање је и посљедња жеља да у својој Задужбини на Језерском врху на Ловћену почива све док аустроугарска војска 1916. освојивши Ловћен, није срушила црквицу у којој је Његош био сахрањен. Његошеву капелу је 1925. године од личних средстава обновио мој прадеда Краљ Алексанар И, и Његошеве мошти су из Цетињског манастира у обновљену капелу на Ловћену пренијете 21. септембра 1925. у присуству Краља Александра И и Краљице Марије. Мој прадеда је лично учествовао у уношењу ковчега у обновљену капелу у коју су узидани сви преостали остаци од старе капеле. Разарање обновљене Његошеве капеле наредиле су комунистичке власти 1952. године, а само рушење почело је 1972. и од 1974. године Његош почива у новоизграђеном маузолеју што није била његова жеља ни посљедња воља. Тешко ми је да вјерујем да у Црној Гори постоји ико ко сматра да Његош није заслужио да се његова жеља и посљедња воља испоштују и зато сам чврсти заговорник обнове Његошеве капеле на Ловћену баш као што је то био и мој прадеда Краљ Александар И. Када кажем да треба обновити Његошеву капелу на Ловћену, не кажем да Маузолеј треба срушити. Напротив. Све то јесте и треба остати дио богатог култирно-историјског наслеђа наших народа.
Карађорђевићи су неизоставни дио историје Црне Горе. Поред свих добрих ствари које је краљ Александар урадио у Црној Гори, код једног дијела грађана преовладава мишљење да је он био окупатор, па и да је капела на Ловћену симбол окупације. Колико има истине у томе?
Мој прадеда је рођен на Цетињу. У сваком ћошку цетињске вароши могу се видјети трагови владавине мог прадеде Краља Александра И, током које је Цетиње за 39% увећало изграђену градску површину у односу на период Краљевине Црне Горе. Свој највећи процват Цетиње је доживело под влашћу мог прадеде који је једини монарх у читавој историји Срба који је заправо рођени Цетињанин и који се са великом љубављу односио према свом родном граду. Тешко је набројати све оно што је Краљ Александар И учинио за развој Цетиња, Почев од система водовода и одвода подземних вода, до свих зграда, путева и објеката које је изградио, а који се и дан данас користе. Па Цетиње је за вријеме краља Александра добило комплетан водовод, потпуну електрификацију и систем одвођења веома опасних подземних и канализационих вода који се до данас користе. Да је само систем за подводне воде изградио, краљ Александар би се одужио свом родном граду јер га је буквално тим грандиозним пројектом спасао. Међутим, он је урадио много више од тога. Тешко је набројати све грађевине и институције које су на Цетињу подигнуте и формиране у вријеме владавине мог прадеде, једна од њих је и некадашња зграда Жандармеријске станице на Цетињу подигнута 1931. а у којој се данас налази Државни архив Црне Горе. Током владавине краља Александра на Цетињу се први пут појављују вишеспратне зграде за становање и асфалтиране су све градске улице. У вријеме краља Александра је подигнута и зграда Црквеног суда, у којој је данас смјештена Цетињска богословија и извршена је комплетна обнова и доградња Цетињског манастира. Колико је Цетиње у том периоду било развијено свједочи и чињеница да је на Цетињу тада радило чак 10 хотела. Не знам, колико хотела данас постоји на Цетињу. Краљ Александар је био и јесте симбол просперитета Цетиња и директно је заслужан за све оно чиме Цетиње данас може да се похвали и поноси.
Да ли сте и даље при ставу да Црна Гора мора да врати одузету имовину од породице Карађорђевић?
Право на својину је врло важно за све грађане и појединце. Ако изгубимо то право, и Србија и Црна Гора али и читав регион поново ће ући у мрачна времена. Сигуран сам да то нико не жели. Карађорђевићима ништа од имовине није враћено. Мој отац престолонасљедник Александар је старјешина краљевског дома и главне насљедне гране Карађорђевића, те се о свему томе до сада он питао и ја немам пуно информација о процесу реституције. Познато ми је да је сестра актуелног предсједника Црне Горе у неком периоду била правни заступник мог оца и да је он у неколико наврата разговарао са г-дином Ђукановићем. Не знам какви су разговори и договори били вођени, али знам да никоме из династије Карађорђевић имовина није враћена. Поштено је рећи да враћање имовине Карађорђевићима није питање само за мог оца, већ и за насљеднике друге двије гране династије Карађорђевић – потомке принчева Томислава и Андреја. Ипак, наравно, када говоримо о реституцији, како у Србији тако и у Црној Гори, питање реституције није питање само породице Карађорђевић, постоји на хиљаде грађана којима су комунистичке власти након Другог свјетског рата конфисковале имовину и сви они морају бити обештећени или им имовина мора бити враћена. И не само грађанима, већ и вјерским организацијама. Европска унија подразумијева да су сређени својински односи при уласку у њу. У Европску унију се не може уколико нису сређени својинско-правни односи. Државне власти и у Србији и у Црној Гори су, сигуран сам, свјесне тога. Уколико су чврсто опредијељени за чланство у ЕУ, онда би морали озбиљније и систематичније да приступе и теми реституције.
Да ли планирате посјету Црној Гори?
Црну Гору сам већ посјетио. Прошле године смо моја супруга, син и ја дио љетовања провели у Црној Гори, а присуствовали смо и устоличењу Митрополита Јоаникија. Наравно, радујемо се сваком доласку у Црну Гору гдје имамо пуно рођака, пријатеља и увијек смо више него срдачно дочекани.
Извор: Адриа.тв