Новом расподјелом предмета, четворо судија недавно је добило у рад и предмете, који су морали преузети као незавршене од пензионисаних судија, колега који су на боловању, али и од осумњиченог Јованића – па сада поступају у више реферата, због чега се рочишта често одлажу
Након хапшења предсједника Блажа Јованића и са четири пута мање судија него што је то предвиђено Правилником о унутрашњој систематизацији, Привредни суд налази се пред колапсом, затрпан бројним, неријешеним предметима и без могућности да мјесецима организује макар једно судско вијеће за поступање у извршним предметима.
У суду тренутно раде само вршитељка дужности предсједника Привредног суда Дијана Раичковић и судије Драган Вучевић, Радмила Перовић и Зоран Ашанин, који дуже 1.376 парничних предмета, 451 стечајни и 414 извршних предмета, за које постоји велико интересовање странака у поступцима, али и јавности јер се у неријешеним фасциклама налазе и најзначајнији привредни предмети са великом имовином, пишу „Вијести“.
Новом расподјелом предмета, четворо судија недавно је добило у рад и предмете, који су морали преузети као незавршене од пензионисаних судија, колега који су на боловању, али и од осумњиченог Јованића – па сада поступају у више реферата, због чега се рочишта често одлажу.
Алармантно стање у Привредном суду, “Вијестима” је потврдила привремена шефица Привредног суда – Раичковић, која је нагласила да “се Привредни суд, странке и учесници у поступцима, налазе у незавидној ситуацији”.
”Привредни суд Црне Горе има систематизованих 16 судијских мјеста са предсједником суда, а тај број заиста представља минимум неопходног броја судија. Чињеница је да се и овај број судија, имајући у виду надлежност и сложеност предмета које овај суд има у раду показује недовољним за потпуно ефикасно и ажурно поступање. Већ се у 2021. години показало да суду недостају судије, односно да је суд системски непопуњен са пет судија (због одласка у пензију), те да је одређен број судија био на боловању. Још увијек ова мјеста нијесу попуњена, скоро годину, јер су на та мјеста у међувремену примљена лица која су у статусу судијских кандидата, која на функцију судије могу ступити тек након успјешно завршених обука, дакле најраније у септембу односно октобру. Једно судијско мјесто је у међувремену остало упражњено због избора једног судије у Апелациони суд, а у међувремену је дошло до суспензије предсједника суда. Сада је од систематизованих судијских мјеста упражњено шест судијских мјеста, без мјеста предсједника суда. У односу на боловања судија, једна суткиња је на породиљском боловању, док је четворо судија на боловању због озбиљних здравствених проблема”, навела је Раичковић.
Предсједник Привредног суда у два мандата Блажо Јованић – ухапшен је 9. маја ове године и налази се у спушком притвору, а под истрагом СДТ-а су и стечајни управници Саша Зејак, Снежана Јовић, Сања Љешковић, Ранко Радиновић, Сретен Мрваљевић. Наредба за спровођење истраге покренута је и против Павића Глобаревића, Стане Челебић, Дарка Перовића, Омера Маркишића, Дејана Голубовића, Владана Николића, Данијеле Лаковић и правних лица “Titan security”, “Securitas Montenegro”, “Top force system” и “Огимар МНЕ”, због сумње да су у 10 стечајних предмета са Јованићем и осумњиченим стечајним управницима, незаконито поступали.
Пред крај првог мандата, Јованић се похвалио да је Привредни суд током 2016, 2017. и 2018. године, према мјерилима ЦЕПЕЈ, био најажурнији суд у држави са стопом од преко 100 одсто ријешености предмета. У љето 2019. године, Јованић је добио нови петогодишњи мандат, а Врховни суд и Судски савјет, који су дужни да прате рад судова и независност судијске функције, очито су занемарили да се ажурније баве кадровском политиком у Привредном суду.
”Нежељена реалност да четворо судија врши судијску функцију по природи ствари ограничава и физичке могућности да се обезбиједи ефикасно поступање у заиста великом броју предмета, који су изузетно сложени, значајни и са бројним странкама и учесницима у споровима. Иако је у континуитету присутан прековремени рад и ванредно залагање судија, ове судије једноставно не могу обезбиједити да се ажурно и ефикасно поступа. По природи ствари, ова чињеница има за посљедицу да се велик број предмета мора одлагати, односно свакако да странке морају трпјети посљедице објективне ситуације у овом суду, те да оваква ситуација нажалост свакако штети свима. Ове судије су заиста на граници објективне издржљивости. Чињеница је да су ове судије добиле у рад заиста енормно велик број предмета које су морале преузети као незавршене од ранијих судија, а сви ти предмети су изузетно сложене природе. Надаље, ове судије поред овакве ситуације, морају радити у више реферата који су управо сви везани за предмете који су по закону хитни”, казала је Раичковић.
Судије у Привредном суду узалуд су се до сада неколико пута обраћали Врховном суду и Судском савјету…
”Овај суд не може имати или створити било какве унутрашње резерве у погледу броја судија које би плански могле бар дијелом отклонити или ублажити овакво стање. Судије су исцрпљене и објективно се не може од њих очекивати било какво даље ангажовање ван већ предузетих мјера. Остаје отворено питање да ли се у оквиру судова и надлежности Врховног суда и Судског савјета може евентуално обезбиједити испомоћ овом суду у судијама, или евентуално преузимање одређеног броја предмета од стране другог суда или сличне мјере. За сада су захтјеви, који су поднијети у овом дијелу, остали безуспјешни”, навела је суткиња.
Да ће се у Привредном суду појавити озбиљан кадровски проблем знало се још и половином прошле године када се, као изнуђено рјешење, због мањка судија, формирало само једно вијеће од тројице судија.
”Привредни суд је, традиционално и по правилу, у предметима који се односе на извршни реферат имао најмање двојицу извршних судија и најмање два вијећа од по тројице судија за поступање у Ип предметима. Већ половином 2021. године се поставио објективан проблем да суд нема довољан број судија, па се као изнуђено рјешење формирало само једно вијеће од тројице судија, и то од судија које су већ биле оптерећене великим бројем предмета у раду ван ових предмета (стечајни предмети, парнични предмети, извршења и привремене мјере). Предмети из надлежности овог вијећа су изузетно сложени и значајни, тако да се покушало бар дијелом одговорити на захтјеве у овом реферату кроз изнуђено формирање бар таквог једног вијећа. Објективна ситуација је да су у међувремену наступиле нежељене околности у погледу броја судија, да се ни објективно, дакле ни физички мјесецима не може формирати бар ово једно вијеће”, навела је в.д. предсједника Привредног суда.
Суспензија предсједника суда “натјерала” је суткињу Раичковић да његове и предмете у којима су раније поступале судије, који су спријечене да поступају, прерасподијели и случајном додјелом преко ПРИС система додијели у рад четворо судија.
”Накнадна додјела само је оптеретила ове судије, које заиста не могу реално одговорити свим овим обавезама радећи у свим врстама реферата. Тако је на примјер један од судија у стечајном реферату добио, поред већ бројних и сложених предмета из ранијих расподјела и поред редовног прилива, задњом расподјелом прије двадесетак дана и предмете “Радоје Дакића”, “ Боксита” и др, дакле само код задње расподјеле овакве или сличне предмете, а задужен је приликом задње расподјеле и са још 190 Ип предмета. и тако даље. У свим врстама сложенијих предмета суд већ сада има неријешено 2.698 предмета који су у раду, без такозваних помоћних односно мање сложених реферата”.
Предмете осумњичених стечајних управника делегираће другима?
Одлуком СДТ-а у мају је ухапшено неколико стечајних управника – Саша Зејак, Снежана Јовић, Сања Лјешковић, Ранко Радиновић, Сретен Мрваљевић, због чега ће Привредни суд ускоро морати да заузме став кроз посебне судске одлуке.
То ће значити да ће предмете, које су дужили осумњичени стечајни управници, морати да се додијеле у рад неким другим.
”Овим одлукама, на које било која странка, дакле и стечајни управници имају право жалбе, суд ће се опредијелити у погледу правних и чињеничних основа, тако да ће се конкретан став суда свакако изразити кроз конкретне судске одлуке које извјесно непосредно предстоје”, навела је Дијана Раичковић.
Забрињава кашњење у одлукама
Вршитељка дужности предсједника Привредног суда навела је да тај суд касни и да је то забрињавајућа околност.
”Ако се упореде подаци из 2020. године, као године у којој је појава ковида утицала на рад суда, али и приступе странака, суд је на крају године имао неријешених 317 предмета стечаја, односно на крају 2021. године 351 предмет. На данашњи дан има већ неријешених 451 предмет. Слична је ситуација у парничном одјељењу јер је на крају 2020. године било неријешено 786 предмета, на крају 2021. године 1206, а сада половином године већ има неријешенијх 1376 предмета. У Ип реферату на крају 2020. године суд је имао неријешених 17 предмета, као и на крају 2021. године, док у овој имамо 414 предмета, а све због немогућности формирања вијећа”.
Вијести