ПРОЦЈЕЊУЈЕ СЕ ДА У ЦРНОЈ ГОРИ ИМА 6 ДО 7 ХИЉАДА ОБОЉЕЛИХ ОД ЕПИЛЕПСИЈЕ
Проф.др Славица Вујисић је рођена у Пљевљима, Медицински факултет је завршила у Београду као и специјализацију из Неурологије започела и ужу специјализацију: „Клиничка неурофизиологија са епилептологијом“ на Медицинском факултету у Београду. Докторску дисертацију под називом “Клинички, неурофизиолошки и епидемиолошки аспекти епилепсије и мигрене код одраслих” одбранила 07. 07. 2005. године у Новом Саду. Изабрана је за доцента на предмету Неурологија на Медицинском факултету у Подгорици, јуна 2006. Од 2008. ЕУРЕПА (Европска Епилептолошка Академија)је тренер. Предсједник је Удружења неуролога Црне Горе у два мандата и потпредсједник Савеза Лига за борбу против епилепсије Србије и Црне Горе. Боравила у Центру за епилепсије Медицинског Универзитета у Инсбруку и Кливленд клиници, као и на Медицинском факултету у Удинама. Организатор бројних стручних скупова, предавач по позиву на многим скуповима у региону. Члан УМСЕ (Удружења медицинских специјалиста Европе), члан Европске Неуролошке Академије (ЕАН). У период од 2011. до 2015. члан менаџмента Клиничког центра Црне Горе на мјесту Директора Центра за науку КЦЦГ. Руководилац научно-истраживачког националног пројекта “Проспективна студија утицаја генетских и фактора спољашње средине на појаву Мултипле склерозе у Црној Гори”. У звање редовног професора изабрана 2017.
Велика на је част што нам је проф.др Славица Вујисић, прихватила разговор за наш портал. Ово је тек почетак наше сарадње, јер је тема неисцрпна. За овај први интервју смо одабрали питања која се тичу епилепсије.
– Које су најчећше неуролошке болести у Црној Гори?
Најчешћа обољења у неурологији, па и у црногорској неурологији су у првом реду мождани удар од кога према СЗО оболи у свијету 15 милиона људи годишње од чега 5 милиона умре а 5 милиона преживи са заостајањем трајног инвалидитета. То је трећи узрок смртности уопште. Фактори ризика за Мождани удар су хипертензија, пушење цигарета, повишени липиди у крви, дијабетес.
Друго често обољење је Епилепсија са обољевањем од 0,5 до 1% становништва и испољавање у више десетина типова епилептичких напада. У свијету око 50 милиона људи болује од епилепсије. Следе Главобоље, Паркинсонова болест, Деменције, полинеуропатије, Мултипла склероза и друга неуролошка обољења.
– Какав је третман особа које болују од епилепсије у Црној Гори? Колико их има?
Обољели од епилепсије у Црној Гори се збрињавају од стране неуролога или субспецијалисте епилептолога. Послије постављања дијагнозе укључује се терапија антиепилептичким лијековима који се преписују према типу напада, старости пацијента (разлика је у лијечењу дјеце и одраслих), према другој терапији коју пацијент узима, према томе да ли се ради о младим женским особама које у будућности планирају трудноћу и других критеријума. Осим оваквог лијечења некада је индиковано и хируршко лијечење за шта су потребни посебни центри. Процјењује се да у Црној Гори има 6 до 7 хиљада обољелих. Дијагноза епилепсије је клиничка. Предходно је потребно детаљно узети податке о нападима, урадити снимање Магнетном резонанцом, ЕЕГ снимање, некада и друга проширена испитивања.
– Да ли постоје друштва за пружање подршке оболелима од епилепсије?
У свијету, али и у неким земљама у региону постоје друшва за борбу против епилепсије. Интернационална лига за борбу против епилепсије која се бави стручним питањима, док Интернационални биро дјелује на пољу социјалне и психолошке подршке обољелима од епилепсије. Ми немамо Црногорску лигу за борбу против епилепсије, али се Свјетски дан епилепсије медијски испрати и укаже на значај едукације о овом обољењу како пацијената тако њихових породица али и друштва уопште.
– На који начин учешће у таквим друштвима може помоћи особама које болују од епилепсије?
И те како друштво може помоћи! У запошљавању, у подршци свих акција које утичу на смањење стигме која прати ово обољење. Такође заједница треба да познаје поступке у збрињавању пацијента који је добио епилептички напад у школи, на улици, у ресторану, у превозним средствима.
-Како помоћи пацијенту у нападу?
-Обезбиједити да се не повриједи, подметнути под главу јакну, торбу…..
-Окренути пацијента бок са главом према подлози
-Не спречавати трзаје физичким фиксирањем руку или ногу
-Уколико је могуће отворити уста али не по сваку цијену
-Не сипати воду или нешто друго у уста
-Ако напад траје дуже од 5 минута позвати Службу Хитне помоћи
Интервју урадила: Марија Вешовић