МАШИНЕ У БЕРАНСКОЈ МЉЕКАРИ “ЗОРА” ЗАСТАРЈЕЛЕ
Производња дуготрајног млијека: Рентабилно у Лесковцу, у Беранама није
Из мљекаре “Лазине” појаснили зашто дуготрајно млијеко пуне у Србији, а не у мљекари “Зора” коју су купили прије осам година
Машине добре за старо жељезо: Мљекара Зора, Фото: Туфик Софтић
Производња дуготрајног млијека у Црној Гори не би била рентабилна, а машине у беранској мљекари “Зора” су застарјеле и могу се продати једино у старо жељезо.
То је суштина одговора који су “Вијести” добиле из мљекаре “Лазине”, која је прије осам година приватизовала мљекару “Зора”, првенствено намијењену за производњу дуготрајног млијека и изграђену међународним донацијама.
“Вијести” су менаџменту “Лазина” питања у вези са судбином беранске мљекаре и евентуалном могућношћу покретања производње дуготрајног млијека упутиле након што се на рафовима црногорских трговинских ланаца поново појавило паковање њиховог дуготрајног млијека, из чије декларације се може закључити да се оно за потребе ове компаније производи и пуни у Лесковцу.
У “Лазинама” тврде да им покретање УХТ линије у Беранама није ни био дио бизнис плана у процесу приватизације, и то, како кажу, из два разлога.
“Први разлог је економска неодрживост производње УХТ програма на црногорском тржишту, јер да би наведена производња била исплатива неопходно је просјечно дневно прерађивати 50.000 литара сировог млијека. Ако узмете у обзир чињеницу да је тренутни дневни откуп свих црногорских мљекара у Црној Гори око 70.000 литара сировог млијека, очигледно је да тренутно Црна Гора нема довољно сировине за наведени пословни подухват”, одговорили су из мљекаре “Лазине”.
Други разлог је, додају, техничко-технолошка застара опреме у мљекари “Зора”.
“Опрема је, на нашу жалост, још увијек у мљекари и поред нашег труда и залагања, не можемо је продати осим неком отпаду”.
Објашњавају да су се приликом куповине мљекаре “Зора” водили потребом да на бољи начин него што је то било до тада, организују откуп сировине са сјевера Црне Горе, као и да производе сиреве и двије врсте кајмака, артикле које до тада нијесу производили.
“Наша мљекара откупљује сировину од коопераната са подручја Петњице, Рожаја, Берана, Бијелог Поља, Тузи, Подгорице, Никшића и Даниловграда, као и других сирара и мљекара из Црне Горе када они откупе млијеко од коопераната из Црне Горе, а не могу да реализују готове производе. Откуп од других мљекара и сирара радимо искључиво због жеље да сачувамо домаће произвођаче млијека (фармере), а самим тим и прерађиваче који имају мање капацитете, јер без домаћег откупа они не би могли функционисати. Без црногорских фармера нема ни црногорског мљекарства”, кажу у мљекари “Лазине”.
Србијанско, а домаће: Млијеко мљекаре “Лазине” фото: Туфик Софтић
Та мљекара је у 2019. години са подручја општина Петњице, Рожаја, Берана и Бијелог Поља откупила 2.860.000 литара сировог млијека, а у том периоду је у мљекари Зора прерађено 1.043.796 литара.
Тврде да је производња дуготрајног млијека у Лесковцу под фирмом “Лазине” покренута како би се сачувао откуп млијека у Црној Гори у зимском периоду и тиме стимулисао рад фармера.
“Пословне везе између продаје УХТ производа под брендом мљекаре Лазине и куповине мљекаре Зора нема. Што се тиче УХТ програма (дуготрајног млијека), он је настао као резултат жеље да сачувамо произвођаче млијека (фармере). Наиме, мљекарство је дјелатност сезонског карактера, гдје је потражња у зимском периоду за млијечним производима много мања него у љетњем периоду. Самим тим у зимском периоду није лако, или је немогуће, прерадити и продати сву сировину од наших коопераната (фармера).
Како их не бисмо искључивали из система откупа, а самим тим и вјероватно прекинули њихово бављење производњом млијека, били смо принуђени да тражимо рјешење за вишкове сировог млијека и тада смо ступили у контакт са Мљекаром Лесковац и договорили да им шаљемо вишкове сировине, а да нам они производе УХТ програм”.
Мљекара “Зора“ донирана је од развијених чланица Европске уније и требало је да поспјеши запошљавање грађана који су у то вријеме депортовани из Луксембурга.
Када је грађена, требало је приказати што више музних грла. Тако се фингираним пописом дошло до бројке од једанест хиљада, док су прецизне рачунице говориле да ни тада ни данас на подручју беранске општине није било више од три хиљаде крава.
Лажни параметри су били пресудни и битно су утицали на то да луксембуршка влада развије пројекат Меднем – развој мљекарства на сјевероистоку Црне Горе. Окосницу пројекта је чинила мљекара “Зора“, са укупним дневним капацитетом од педесет хиљада литара млијека, или седам-осам хиљада литара на сат, а Влада Луксембурга донирала је више од 10 милиона еура…
Мљекара је имала и више откупних центара распоређених по сјевероистоку државе, за које се данас не зна како и гдје су завршили. Ти откупни центри су грађени по најсавременијим европским стандардима и сигурно је да су вриједјели много. За она у селу Штитари, зна се да је покраден.
Пројектована нереално, једина фабрика дуготрајног млијека у држави радила је са минималним капацитетима, а већ почетком 2010. производња је због великих губитака и дуговања новца сељацима за сировину, као и сталних кварова на половној и компликованој УХТ линији, морала стати.
Покушај прве приватизације није успио, да би у јесен 2012. била продата за 250.000 еура предузећу “Шимшић Лазине“. Влада је толико продала свој пакет акција од 99,5 процената који су јој луксембуркшки донатори пренијели у власништво.
Влада је тада преузела и да врати дуг фабрике од преко осамсто педесет хиљада еура.
Велика пљачка стране донације намијењене за фабрику млијека “Зора“ у Беранама никада није до краја расвијетљена, а за малверације и злоупотребе одговарао је и осуђен на годину затвора само страни држављанин, Шкотланђанин Том Хоџ, док је његова домаћа логистика остала до данас неразоткривена.
Тадашњи министар пољопривреде Милутин Симовић имао је обичај да, на писање медија о разним кваровима, проблемима и просипању млијека у беранској мљекари, каже како “непријатељи не дају Зори да сване“.
Од велике приче и мегаломанских планова за бренд “Зора“, данас је остала само табла са тим називом на металној капији фабричког круга. И излазеће сунце на амбалажи дуготрајног млијека из Лесковца.
“Зоре” нема јер је заборављена и непрепознатљива
Из мљекаре “Лазине” кажу да производње на црногорском тржишту под брендом “Зора” нема због тога што су испитивањем тржишта дошли до закључка да је заборављен и непрепознатљив.
“У мљекари ‘Зора’ АД се производе сир кришка, ситни сир, етно кајмак и млади кајмак под брендом Мљекаре Лазине. Пословна логика је налагала да је производе који се производе у Мљекари Зора боље продавати под брендом мљекаре Лазине него под брендом Мљекаре Зора, јер у моменту куповине и поновног покретања процеса производње у Мљекари Зора, анализа тржишта је говорила да је бренд „Мљекара Зора“ заборављен и непрепознатљив на тржишту”.
Vijesti