Плава сала, Српске куће била је мала да прими све оне који су били заинтересовани за промоцију књиге Милана Кнежевића, „Обала несанице“. Прво дјело прозе Милана Кнежевић већ у првим данима свога постојања изазива велику знатижељу и велики одзив читалачке публике. Политичка сатира у којој живе ликови овог дјела, намјерно или случајно, на вама је да пресудите, подсјећају на политичке друштвене и све друге прилике у Црној Гори. Да ли ми живимо у Обали несанице најбоље ће о томе судити они који ово врхунско дјело буду читали.
Професор Драган Копривица говорећи о овом дјелу, рекао је да је ово најбољи роман црногорске књижевности у последњих десет година. Рекао је и да постоје писци који пишу књиге, а постоје и књиге које се пишу саме, при чему је писац, само техничко лице, обични дактилограф. Који трчи за мислима књиге која му се сама диктира и обочно су такве књиге непоновљиве. Таква књига, многима се деси једном или никада у животу. А таква књига се управо десила Милану Кнежевићу.
Желидраг Никчевић књижевни критичар, открио је да је и прије него што је књига угледала свјетло дана, имао ту част и прилику да прочита дјело Милана Кнежевића. Истакао је да је био фасциниран Милановом вјештином којом је успио да уједини двије области људске дјелатности, књижевности и политику. Данашњи писци нису спремни да пишу о политици која је дио живота, што не можемо рећи и за Милана, који се на сваком нивоу ухватио коштац са данашљицом и политиком у Црној Гори, истакао је он.
О свом дјелу је говорио и Милан Кнежевић, који се захвалио присутнима, који су по његовим ријечима, још једном потврдили да нас везује нераскидиво, савезништво, сапатништво и борба за неку бољу, љепшу и нашу Црну Гору, коју још увјек чекамо. Изразивши наду да ћемо дочекати оно за шта смо се све борили. Према ријечима писца овај роман је дуго носио у себи, на наговор своје дјевојке Тамаре овај роман је и настао. Роман је почео писати оног дана када су му ставили наногицу, осуђен на још један затвор и још једном тамноваше, дали су један резултат који је рефлектован кроз овај роман. Одмах после избора овај роман је и угледао свјетлост дана. Посебну захвалност истакао је Радовану Уљаревићу и издавачкој кући Штампар Макарије.
Говорећи о роману Кнежевић је причао у развојном путу главног лика Милтона, од неких првих демонстрација, којих се више нико не сјеђа, до његовог даљег пута на којем се смјењују министри, тајкуни, савезници и партнери, партнерке. Само се једно не смјењује, његов интерес који га одржава на власти. Прича о једном диктатору који је препознатљив свима у свијету, само диктатора не познају у Црној Гори. Овај роман је једна политичка сатира, утопија настала на искуствима не само политичким већ и животним. Све оно најбоље и најљепше што сам научио у књижевности, нашло се у овом роману и тешко да ћу написати бољи роман. Мада каква је тренутна политичка ситуација овај роман вапи за наставком и неким новим ликовима. Закључио је Милан Кнежевић.
Пише: Јанко Плавшић
Gdje se moze kupiti knjiga