Промоција романа Милана Кнежевића, „Обала Несанице“ („Штампар Макарије“, Београд, 2021.), након два представљања публици у главном граду Црне Горе, на 15. Међународном подгоричком сајму књига и образовања (Делта цитy), и у Српској кући, биће одржана у Никшићу, у великој сали Никшићког позоришта, у сриједу, 20. октобра, са почетком у 19 часова.
О књизи ће говорити проф. др Драган Копривица, књижевник и књижевни критичар, и Радомир Уљаревић, књижевник и издавач, као и аутор, Милан Кнежевић.
Након промоције у Никшићу, чији је организатор Никшићко позориште, роман че бити промовисан и у другим градовима Црне Горе и окружењу. „Обала Несанице“ је одмах након изласка доживјела ласкаве оцјене критике и читалачке публике, а у плану је и превођење романа на енглески језик.
„Обала Несанице“ је надахнуто написан роман, у којем аутор, по матрици познатих сатиричара, понирући у прагове свјесног, подсвјесног и несвјесног, разоткрива феномен диктатуре као историју која се клишетски понавља на свим меридијанима и у свим временима. Зато је ова књига обиљежила и наше минуло вријеме.
Узевши за мјесто радње имагинарну државицу на афричком, црном континенту, „Обалу Несанице“, Кнежевић на упечатљив начин прави вивисекцију успона и пада једног црначког диктатора, типског владара душа било које земље, који манипулише масама и историјом отаџбине, окружен црначком свитом манипуланата, спремних да учине све за себе, и ништа за црначку обесправљену нацију, и да се притом бескрупулозно декларишу као власници власти Обале Несанице, уз асистенцију међународних мешетара, као креатора новог свјетског поретка на стари бјелосвјетски начин.
Кнежевић је луцидно осликао лик црначког лидера, Милтона, који управља живим и мртвим душама земље, бизарног полигона бахатог богаћења појединаца уз процват безакоња, при чему власник приватне, џепне државице, на крају остаје запитан јесу ли имали смисла сав успон и пад његовог царства кад на крају остаје усамљен, препуштен анонимности и забораву.
Роман је писан језгровито, а сјајан хумор и сатира доминирају у свјетлу сентенце да се човјек најбоље опрашта од прошлости и грехова смијехом, којим се истовремено, од гротескних слика у роману, брани као најбољим терапеутским средством. Рецептом за силазак са олимпских висина политике у блато узурпираних закона, у зачарани круг људске дволичности, уз имитацију државе и државних карикатурално инсталираних институција.
Иако је у нашој укупној јавности више препознат као афирмисани политичар, треба истаћи да је Кнежевић професор српског језика и књижевности; у младости је писао и режирао драмске текстове, а потом се значајније посветио поезији. Године 1997. проглашен је за најбољег младог пјесника у избору Радија Црне Горе и Библиотеке „Радосав Љумовић“, представљен је у колективним збиркама младих пјесника, заступљен у антологији „Ван кутије“ (2009) и антологији црногорске поезије. Досад је објавио шест збирки, а у најновијој, „Робијашки рефрени“ (2020), представио се новим пјесмама уз избор из претходних књига, написаних током протекле двије деценије.
У августу ове године Кнежевићу је додијељена угледна награда Књижевног друштва Косова и Метохије, „Велика Грамата“, највеће признање за књижевно стваралаштво и очување српског језика и културе за 2021. годину. Члан је УКЦГ.