Agencija za sprečavanje korupcije potvrdila je da je Milo Đukanović u svojim imovinskim kartonima sakrio i nije prijavio najmanje sedam skupocenih satova, vrednih i do 225.000 evra.
Vest je formalno tehnička, ali politički — eksplozivna.
I odmah se otvara ključno pitanje:
Da li je ovo početak kraja jedne tridesetogodišnje nedodirljivosti?
Ili je to samo još jedna precizno odmerena količina prašine — taman toliko da se javnosti baci kost, a suština ostane netaknuta?
Jer, ako je tačno da je sistem konačno krenuo prema Đukanoviću — onda je neverovatno da se krenulo baš od satova.
U državi u kojoj se decenijama sumnjalo na šeme stotina miliona, utaje, korupciju, privatizacione konstrukcije, švercerske mreže i političko-kriminalne simbioze, deluje gotovo groteskno da se dosadašnji predsednik „hvata“ na — luksuzni ručni sat, piše Borba.
Zato deo javnosti ne veruje da je ovo početak procesa.
Mnogi s pravom pitaju:
Da li je ovo zaista početak obračuna — ili signal da će se sve završiti na jeftinoj pirotehnici?
Jer satovi su tanak kraj konopca.
Najtanji.
Simboličan.
Bez suštinskog efekta — osim što otvara prostor vlastima da kažu: „Evo, radimo nešto.“
A ako se stvar zaustavi na tome, onda je jasno:
Borba protiv korupcije je samo predstava.
Međutim, postoji i druga mogućnost — manje verovatna, ali politički najteža.
Da je sistem zaista krenuo, ali po principu koji se koristi u svakoj velikoj istrazi:
kreneš od onoga što možeš dokazati za pet minuta — i ideš prema gore.
Ako je ovo taj model, onda satovi nisu cilj.
Oni su polazna linija.
Stvar koja ne može pasti na sudu.
Stvar koja otvara vrata za pravi dosije.
Ako je tako, onda zaista možemo biti svedoci onoga što se godinama u Crnoj Gori šuškalo kao „superfinale“ — pravno, političko i istorijsko suočavanje sa čovekom koji je bio centar moći tri decenije.
Ali ako se posle satova — sve utiša…
Ako DPS nastavi da ćuti, vlast da glumi odlučnost, a institucije ostanu bezzube…
Onda ćemo znati odgovor:
Nismo ušli u superfinale.
Ušli smo u dobro uvežbanu inscenaciju.
Za sada je izvesno samo jedno:
ASK je povukao prvu crtu.
Da li će iko povući drugu — to će odlučiti da li se Crna Gora pokreće ili samo pravi iluziju pokreta.
Bonus video:
